Православни вјерници данас су започели Божићни пост који се завршава 7. јануара, а свештеник Стеван Јовановић је истакао да пост није само уздржавање од мрсне хране већ и препознавање својих слабости, молитва и чињења добрих дјела.
Он је рекао да је Божићни пост по дужини трајања други по реду, а по строгости блажи од Васкршњег поста. Јовановић је рекао за Танјуг да је пост, прије свега, вјежбање у уздржању наводећи да су данас та вјежба и аскеза потребније више него икада.
-Данас живимо у берићету, имамо свега и свачега. У многим стварима проналазимо задовољство и због тога често заборављамо неке једноставније, као што су брига или радост другог човека - казао је он.
Како је навео, ако тако сагледавамо ствари, онда ћемо бити свјесни да нам је потребан пост као вјежбање у уздржању, подсјећајући да пост није у храни, него у стварима које чине нашу свакодневницу.
-То могу да буду ствари које се тичу гледања интернета, боравка на друштвеним мрежама, ако неко има лошу навику клађења, коцкања, конзумирања алкохола и дувана. Све оне ствари које нам представљају порок, а које су нам једно време представљале задовољство, сада су навика које се тешко одричемо - навео је он. Напоменуо је да је гријехе, које називамо свакодневним и најмање битним, најтеже отклонити, попут оговарања и савјетује да се не свађамо са другима и да не псујемо.
Указао је да је пост успео онда када човјек код себе почне да препознаје слабости које није препознавао раније.
Он истиче да постом постајемо свјесни своје немоћи додајући да у човјеку рађа искрену потребу да се моли Богу.
-Зато што када постанемо свјесни да многе ствари које су дубоко укорењене у нама не можемо да победимо неком самодисциплином, почињемо да се обраћамо Богу за помоћ и добијамо другу врлину која иде заједно са постом, а то је молитва - казао је он.
Истакао је да су Свети оци говорили да су пост и молитва "два крила која човјека узводе Богу".
С обзиром да појединци не посте свих 40 дана, него изаберу недјељу, објашњава да црква не испитује савјест других људи, а да је посао свештеника да посвједочи и позове људе да сами испитају своју савјест.
-Људи треба да сагледају своје моћи и немоћи и да онда размисле да ли је то што раде нека врста угађања себи и нека врста снисхођења. Ако јесте, треба да се томе успротиве, јер је то такође једна страст у човјеку - рекао је Јовановић за Танјуг објашњавајући да појединци посте прву, трећу или посљедњу недјељу зато што хоће само да умире своју савјест.
Поручио је да је боље постити цијели пост него га скраћивати додавши да ипак онај ко не може да издржи цијели пост, боље је и да пости једну него ниједну недјељу.
Када је ријеч о причешћу, правило важи да сви православни хришћани који посте, могу да се причесте сваки пут када се служи света литургија.
-Било који да је празник, црвено слово, људи могу да се причесте, али то не подразумијева да се пост прекине. На примјер, неко мисли, ако ја постим двије недјеље, послије њих се причестим и прекидам пост. Не, пост се наставља свих седам недјеља и у том периоду, када су литургије, сваки хришћанин који пости има право да се причести - поручио је он.
Када је ријеч о исхрани и правилима поста, Јовановић објашњава да суботом и недјељом може да се једе риба, а радним данима комбиновано - уље и вода у зависности од недеље до недјеље или од празника до празника.
-Понедјељком и сриједом, као и средом и петком пости се на води, осталим данима на уљу, а викендом на риби", казао је он. Непосредно прије причешћа, на примјер од поноћи 6. јануара до ујутру на Божић, држи се такозвани евхаристијски пост односно пост пред свето причешће када се ништа не једе и не пије.
-Прије причешћа, ништа се не једе и не пије. Изузимају се болесни, рецимо, срчани болесници или они који узимају терапију јер то не спада у пост пред свето причешће јер се подразумијева да та особа мора да попије лијекове - објаснио је он.
Према његовим ријечима, када говоримо о правилима поста, треба да имамо на уму да су написана за монашку заједницу.
-Ми који примењујемо та правила, а која су важила прије свега за монашку заједницу, треба да будемо свесни својих слабости, немоћи и да нађемо праву мјеру како нам пост не би постао терет - рекао је он.
Свештеник објашњава да умјесто да мање мислимо о храни, у вријеме поста ми више мислимо о њој.
Савјетује да је за оне који се баве тешким физичким пословима или оне који нису навикли на режим поста, права ствар да издрже пост па макар он био и само на риби и оцјењује то као велики успјех.
За оне који су увјежбани у томе, који су навикли на режим поста, савјетује да испоштују његова правила јер, како је рекао, од њих ће имати користи.
-Прије свега, осјетиће се радосно зато што су постигли нешто важно, а данас се није лако одрећи било чега, поготово не хране. Храна је наша прва жеља још од рођења, она је наше прво задовољство које је дубоко усађено у нас - навео је Јовановић.
Додао је да уколико смо у стању да се смиримо и да исконтролишемо своје примарно задовољство, онда имамо много веће шансе да ћемо успјети да исконтролишемо и нека друга задовољства односно да ћемо успјети да одолимо неким другим искушењима које нас у ствари спутавају и чине наш живот мање квалитетним.
Сврха поста јесте сједињење са Христом. Православни вјерници се овим постом припремају за прославу једног од највећих хришћанских празника - Божића.
Подразумијева 40 дана уздржавања од мрсне хране и алкохола, али и грешних дјела, мисли и жеља.
