Епархија рашко-призренска Српске православне цркве саопштила је да су недавним нелегалним грађевинским радовима изазвана тешка оштећења на простору Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, древне српске православне светиње из 13. вијека.
Епархија у саопштењу истиче да је оваква пракса руинирања средњовијековних хришћанских светиња крајње недопустива и захтијева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго поштује Закон о специјалним заштићеним зонама, како би се спријечило даље уништавање вриједне вјерске и културне баштине и очувало вијековно духовно и културно насљеђе српског народа на Косову и Метохији.
Епархија рашко-призренска позвала је на хитну реакцију међународних институција на КиМ, прије свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и надлежних приштинских институција, како би у оквиру својих овлашћења предузели ургентне кораке да се заустави најновије безакоње, санкционишу одговорни, обезбиједи заштита те светиње и санира постојећа штета у пуној координацији са СПЦ.
Додаје се да ће о овом скандалозном случају бити обавијештен и УНЕСКО, као и друге релевантне међународне организације за заштиту културне баштине у Европи, САД и свијету, ради скретања пажње на поступање локалних привремених институција према српском хришћанском духовном и културном насљеђу на КиМ.
"Недавним незаконитим грађевинским радовима на овом локалитету, који су обухватили пробијање широке приступне стазе и њеног поплочавања до саме пећине светитеља, око које се налази светиња, тешко је оштећена и угрожена њена археолошка и историјска цјеловитост, чак су поткопани и сами темељи овог средњовијековног комплекса, тако да у случају већих киша или и најмањег потреса може да дође до одрона и обрушавања цијеле испоснице", наведено је у саопштењу.
Подсјећа се да је Испосница Светог Петра Коришког званично заштићена као једна од педесет специјалних заштићених зона, у складу са Законом о специјалним заштићеним зонама привремених институција.
Након оружаног сукоба 1999. испосница Светог Петра је више пута скрнављена раскопавањем гроба светитеља, оштећивањем средњовијековних фресака графитима и постављањем албанске заставе изнад испоснице, која се још види, о чему се Епархија оглашавала тражећи заштиту.
"Сцене оскрнављених фресака су најочигледнији показатељ крајње вандалског понашања према овој светињи, што дубоко вријеђа вјернике наше Цркве и показује свијету какав је однос на Косову и Метохији према средњовековном српском православном насљеђу и колико је видно одсуство бриге и способности локалних косовских институција, које по закону у сарадњи са Црквом и међународним представницима треба да покажу макар минимум цивилизацијског поштовања према хришћанској култури и споменицима, умјесто да нестручно раде на своју руку и неповратно уништавају баштину која је од значаја за све људе добре воље", наглашава се у саопштењу.
Указује се да својатање српских светиња које су годинама изложене бруталној девастацији и нападима, као и злонамјерно преправљање историје толико иронично и лицемјерно звуче када се види однос привремених приштинских институција и екстремних група према овим светињама СПЦ на терену.
Додаје се да се то се посебно односи на оне просторе Косова и Метохије гдје, нажалост, тренутно нема Срба и српског монаштва, који се, иначе, на другим мјестима гдје живе свесрдно труде на очувању своје вијековне баштине.
Епархија указује да, иако је законом експлицитно забрањена свака интервенција на овом подручју, укључујући изградњу путева, крчење вегетације или друге радове који би нарушили археолошку и историјску цјелокупност локалитета без сагласности СПЦ, општина Призрен (Дирекција за економски развој и туризам) ипак је самостално спровела незаконите активности без знања и одобрења СПЦ, чиме је закон грубо прекршен, а овај вриједни историјски објекат озбиљно угрожен.
Наводи се да је незаконите радове обавила локална косовска албанска фирма ЕУРОВИА, како се види на постављеној табли, а да је, имајући у виду крајњу непрофесионалност радова, употребу тешких машина за пробијање пута уз остављање разбацаног материјала и земље на ширем простору локалитета, очигледно да нису ангажовани експерти за културну баштину, што је такође посљедица потпуног одсуства координације са СПЦ и Комисијом за специјалне заштићене зоне и показује какав је однос локалних институција према српској православној баштини.
Епархија указује, осим правног аспекта овог проблема, на снажан морални и историјски значај ове светиње за српски народ, јер Испосница Светог Петра Коришког представља непроцјењиво духовно и културно благо српског народа и цијелог хришћанског свијета.
"Напомињемо да је ово, нажалост, само један у низу инцидената који показују систематско кршење права СПЦ - локалне косовске општинске власти се континуирано упуштају у незаконите радове у оквиру заштићених зона, без претходне консултације са Црквом или надлежним међународним тијелима (нпр. случај Богородице Хвостанске, намјеравана градња пута на локалитету манастира Долац итд)", наведено је у саопштењу.
Додаје се да све то још једном указује на потребу да се посебним институционалним механизмима заштите права СПЦ и њених светиња на Косову и Метохији, уз чврсте међународне гаранције на чему СПЦ годинама инсистира.
(Вијест: Телеграф/Танјуг; Фото: Епархија рашко-призренска)
