У четвртак је Велика Госпојина: Ово су најважнији обичаји

Марија, мајка Исусова, сматра се највећом светицом. Иако њен живот послије Христовог распећа није описан у Библији, и њено име из Новог Завјета нестаје након његовог васкрснућа, вјерује се да је отишла у Јерусалим, гдје је преминула у 60. или 72. години, и вазнијела се на небо.

Њен тихи одлазак у вјечност, у загрљај сина свог, у хришћанству се обиљежава као Успење Пресвете Богородице, односно Велика Госпојина.

Република Српска

Одборници Оштре Луке о Декларацији поводом пресуде предсједнику

Догађаји везани за Богородичин каснији живот и упокојење нису сачувани у канонским јеванђељима, већ у апокрифном спису “Дјела Јованова”: “Пресвета Дјевица Марија, посредница нашег спасења, поживјела је још доста дуго послије вазнесења сина свог. Док је умирао на крсту, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живјела је она у непрестаној молитви, ишчекујући дан када ће отићи сину свом. Често је походила сва она мјеста која су подсјећала на велике догађаје и његова велика дјела. Молитвама, савјетима и трпељивошћу помагала је апостолима у ширењу Божје ријечи. Најдуже времена проводила је на Маслиновој Гори, молећи Бога да је што прије узме себи.”

Хроника

Кажњен са 2.000 евра због омаловажавања полицајца

И тако једном, док се Богородица молила, јави јој се архангел Гаврило и наговијести јој да ће кроз три дана да се упокоји, чему се веома обрадовала. Пожељела је да прије упокојења још једном види све апостоле, и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се апостоли да послејдњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама.

Опростивши се од њих, Она предаде свој дух Богу. Сам Спаситељ сишао је са Небеса и узео њену новорођену душу, а три дана касније је и тјелесно узнијета. Ковчег са моштима уз пратњу мноштва хришћана пренијет је у Гетсимански врт, у гробницу њених родитеља, Светих Јоакима и Ане.

Гроб у стијени на обронцима Маслинове горе

Док су га носили кроз град, из ковчега се непрестано ширио благ и угодан мирис. Један од јеврејских свештеника, Јефоније, дрзну се, те рукама дохвати одар, али му у том тренутку анђео господњи огњеним мачем одсјече обје руке, те он повјерова у Христа, покаја се, и оне му се повратише.

Свијет

Бивши полицајац пронађен мртав у локви крви, поред њега је била електрична пила

Богородичин гроб налази се у стијени цркве у Гетсиманији, посвећеној њеном Успењу, у подножју западне падине брдовитог вјенца познатог као Маслинова гора, у Јерусалиму. Данас је једно од највећих хришћанских светилишта.

Успење Пресвете Богородице, Велика Госпојина (у западним црквама Велика Госпа, која се слави 15. августа), као свети дан је установљено 528. године по жељи цара Маврикија, који је тог датума побједио Персијанце. Најстарије свједочанство о овом празнику налази се у бесједи јерусалимског патријарха Модеста из 7. вијека.

Обичаји и вјеровања за Велику Госпојину

Вријеме између Велике и Мале Госпојине (Рођење Пресвете Богородице, 21. септембра) назива се међудневница, и вјерује се да је тај период најбољи за скупљање плодова и љековитог биља, јер тада имају посебна својства. Беру се боровнице и љековите траве, које ће донијети здравље и благостање свима у дому.

Сви обичаји за Велику Госпојину везују се за воду и босиљак који се сматра божијом биљком. Зато, према народном вјеровању, у јело треба ставити мало босиљка и послужити га укућанима, да би их Мајка Божија чувала од зла.

Савјети

Ево како да се ријешите неугодног задаха

Пресвета Богородица је заштитница жена, мајки и болесних. Некада су на Велику Госпојину многи болесници одвођени на изворе љековите воде да се умију, како би чудесно оздравили. Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и да дуго остају свјежа, пише Жена Блиц.

Хришћанска црква слави Богородицу на разне начине и различитим поводима. Пет великих празника обиљежава успомену на догађаје из живота Мајке Исусове, као и на све оно што се везује за њено име - покров, полагање појаса, чудотворне иконе, дани избављења појединих градова…

Свијет

Убица побјегао са дјецом након што је изрешетао полицајце: Опсадно стање у Аустралији

Богородични велики празници су Рођење/Мала Госпојина (21. септембар), Ваведење (4. децембар), Благовијести (7. април), Сретење (15. фебруар), и Успеније/Велика Госпојина (28. август).

На Велику Госпојину жене поштују велики број обичаја који се односе на обављање послова у кући и око ње. Будући да је ријеч о црвеном слову, на тај дан се игла не узима у руке, не пере се веш, не сређује се дом, не везе се и не шије, и тако даље.

Свијет

Снијег стигао на Балкан

Колико је овај празник омиљен у српском народу говори и чињеница да је црква манастира Студеница посвећена управо Успењу Пресвете Богородице, и да је један од најљепших приказа тог светог тренутка фреска која се налази у Сопоћанима.

Велика Госпојина обиљежава се са изузетним поштовањем, а дио славља су и вашари који се организују у бројним мјестима широм Србије и региона. Такође, тог датума, 28. августа, завршава се велики Госпојински пост.