У казану направљеном од медицинског пољског уређаја за стерилизацију, који се некада користио у партизанским условима у шуми, Карло Часар из Бијељине већ годинама прави ракије од различитих врста воћа.
Казан је, уз неопходну корекцију, направио сам и прилагодио га својим потребама, а овогодишњу сезону завршио је печењем ракије од ароније.
"Прво сам му одсјекао дно које је било полу округло, па сам направио равно дно, а потом сам уградио мјешалицу јер печење ракије тражи да се мијеша јер ако се не мијеша хоће да загори. Тако да сам од тог аутоклава, тако се звао тај медицински уређај, направио казан који има запремину негдје око 60-65 литара, а максимално негдје до 80 литара и тај казан је у функцији. Печемо данас ракију од ароније што је и мени први пут да такву врсту ракије печем јер на плацу сам имао нешто ароније која није била неког квалитета да бих је искористио у нешто друго па сам одлучио онда да је ставим у ком. И данас ево тај ком је сазрио, печемо је. Кад се аронија обере, скупи, онда се формира ком, а ком се формира тако што прво воће треба да се самеље што ситније да би ферментација ишла што брже и што боље. Пошто је аронија специфична, ситне бобе и оно остало, ја сам узео миксер за мијешање љепила код керамичара, и на бушилицу ставио и онда сам то уситнио, умуљао тим миксером и то сам дуго радио, пола сата пошто је аронија тврда, не да се и кад сам добио задовољавајућу масу онда сам додао један до два одсто шећера и морао сам додати мало воде јер је био погуст ком и онда сам мијешао сваки дан“, прича Карло Часар.
Прије процеса печења ракије, Карло уз помоћ мензуре и специјалног инструмента широметра провјерава да ли је ком спреман за печење. Тешко је током процеса прављења процијенити колико степени ће имати ракија од ароније, али пожељно је да има бар 45 степени, а ако буде више, каже, биће и боље. Од 40 килограма колико је имао кома, требало би да добије три до четири литра ракије од ароније.
Осим ароније, Карло сваке године одлучи да окуша срећу у прављењу ракије од специфичног воћа. У његовом домаћинству, редовно се дегустирају ракије од зове, кивија, лубенице и афтуге.
"Најспецифичније су рецимо, то сам скупљао уз помоћ друштва, нисам могао сам, то је од зове. Кад зова цвјета и оне бобе се формирају и сазре онда се то бере и на основу тих боба сам направио ком и направио ракију од зове. Правио сам ракије и од других. Рецимо афтуга, то је једна врста, као коров, биљка која расте уз канале, сматрају је јако љековитом. Пекао сам ракију од кивија, код сестре у Лозници има стабло кивија и ми смо скупили негдје око 120-130 килограма кивија и од тога сам направио ракију. Ракија је мало необична. Из хобија то радим, да имам те ракије коју нико нема и нико није ни пекао. Ево рецимо једна од тих ракија је ракија од лубенице. Никад нико није чуо да се пекла ракија од лубенице, а ја имам и од лубенице ракију испечену“, прича Карло.
Наредне сезоне Карло у плану има да по први пут направи ракију од ананаса у казану у ком су настале и све досадашње, а који има погон на плин и тацну за роштиљ између дестилата за воду и дијела за ком, како би се уз чашицу добре ракије и квалитетан разговор са пријатељима могао појести и по који укусан залогај. Карлу Часару овакве активности причињавају задовољство, па поред домаће ракије самостално припрема и домаће вино.
