Име Јусуфа Смајловића уписано је међу сребреничке жртве на меморијалном зиду у Поточарима, а он се након успостављања двоетничке власти у Сребреници вратио и радио као возач начелника општине. Као возач у општини прије неколико година пензионисан је и живи недалеко од највећег муслиманског војничког гробља у Европи, које се налази у његовом селу.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Бранимир Којић истакао је да међу задатих и уписаних 8.372 погинулих сребреничких Бошњака у јулу 1995. године на меморијалном зиду у Поточарима има људи који су још живи, међу којима је и Јусуф Смајловић.
Којић је изјавио Срни и да сви релевантни историјски подаци и докази говоре да у јулу 1995. године око Сребренице није страдало осам хиљада Бошњака, колико је наведено на меморијалном камену у Поточарима, који је први постављен, па се годинама на различите начине покушава доћи до тог броја жртава.
Упркос свим настојањима и малверзацијама, Којић је истакао да ни за 20 година бошњачка страна није успјела обезбиједити задати број жртава.
До сада је, према бошњачким изворима, у Поточарима укопана 6.751 жртва, међу којима је свега неколико цивила страдалих у борбеним дејствима или су били у војној колони која се пробијала кроз положаје Војске Републике Српске према Тузли.
Којић је истакао да посједује списак из 2003. године са именима 79 живих Бошњака уписаних међу жртве из јула 1995. године.
- Са тог списка још има живих као што је Јусуф, који се и сам смијао тој чињеници. Неки су долазили из Америке и западноевропских земаља и спрдали се на тај рачун по сребреничким кафанама и то је познато скоро свима у овом мјесту - навео је Којић.
Према ријечима Којића, најављено доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН само је наставак или анекс ширег пројекта сатанизације српског народа, што је дио западне стратегије за укидање Републике Српске, отимање Косова и Метохије и слабљење Србије.
Тиме, рекао је он, желе показати своју надмоћ и доминацију у свијету занемарујући чињенице и историјску истину односно оправдавајући тиме НАТО бомбардовање Републике Српске и Србије.
ДУПЛИ НИШАНИ
Којић је указао на општепознату чињеницу да међу укопанима у бошњачком војничком гробљу у Поточарима нису само страдали из јула 1995. године, због чега се форсира изгласавање спорне резолуције, већ су ту и посмртни остаци муслиманских бораца погинулих током цијелог рата у Сребреници чији су скелети ископавани, вожени у Тузлу и укопавани као жртве из 1995. године.
"То потврђују дупли нишани, јер су у сеоским гробљима остали нишани многих погинулих током рата чији су посмртни остаци пренесени у Поточаре и ту су им подигнути други нишани. Такође, у војничко гробље укопани су многи родитељи бошњачких војника који су умрли након рата, а испољили су жељу да буду укопани поред своје дјеце. Воде се као ратне жртве и тај број није занемарив", појаснио је Којић.
Он је навео да нишани на муслиманском гробљу у Поточарима представљају лажни дојам о броју жртава за неупућене странце који ту долазе, јер они не знају да се поред гроба сваког укопаног постављају по два нишана, тако да је дупло више нишана од хумки.
Да се међу бошњачке жртве из 1995. године укопавају умрли сродници муслиманских војника, Срни је раније потврдио и бивши директор Меморијалног центра Мерсед Смајловић.
Којић је напоменуо да су у Поточаре пренесени и посмртни остаци Суље Суљагића, оца актуелног директора овог центра Емира Суљагића, а он је погинуо 24. децембра 1992. године у Вољавици код Братунца, гдје је био укопан, али је у јулу 2005. године у Поточарима укопан као наводна сребреничка жртва из 1995.
Таквих случајева има више стотина, што показују и имена погинулих током рата на спомен-плочама у муслиманским селима око Братунца и Сребренице, а иста та имена се налазе уклесана и на меморијални камен у Поточарима, гдје су пренесени њихови остаци и подигнути други нишани.
Када се све ово сабере долази се до сазнања да је стварни број бошњачких жртава из јула 1995. године много или двоструко мањи од задатог броја уписаног на поточарски меморијални камен.
СТРАНЦИ ОДАЈУ ПОЧАСТ ЗЛОЧИНЦИМА
Којић је рекао да су међу онима који су укопани у Поточарима многи који су починили масовне злочине над српским цивилним становништвом у селима око Сребренице, Братунца и Милића.
Према Којићевим ријечима, њима високи и други међународни представници у БиХ, амбасадори и дипломате редовно долазе да одају пошту, а никада се нису удостојили да одају почаст невино страдалим српским цивилима у Подравању, Ратковићима, Бјеловцу, Кравици и другим српским селима која су попалили, а становништво побили управо они који почивају у Поточарима.
- Прије двије године спријечили смо покушај бошњачке стране да се сви неидентификовани посмртни остаци из костурница у БиХ укупају у Поточарима као сребреничке жртве, иако није познато да ли међу њима уопште има сребреничких или су то српске или хрватске жртве - нагласио је Којић.
Он је напоменуо да се годинама чека на идентификацију српских жртава и да се потражује још 1.600 несталих Срба, од којих 49 из Сребренице.
Којић је навео да је несхватљиво да се сваке године када почну припреме за комеморацију 11. јула у Поточарима, пронађу и одмах идентификују посмртни остаци наводних бошњачких жртава из Сребренице, а да је само једном за четири године организовано ископавање и тражење српских жртава у овој општини, и то неуспјешно.
СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ПРОЈЕКАТ ЗАПАДА
Којић је оцијенио да све то показује да је Сребреница пројекат који Запад плански реализује одређеном динамиком ради даљег окривљавања и сатанизације Срба, те оправдавања пристрасности и агресије НАТО-а на Републику Српску и Србију.
Он је истакао да српска страна износи аргументе и чињенице, а Запад пристрасне политичке оцјене о ратним збивањима у БиХ, а о пристрасности Запада и ратној демилитаризацији Сребренице након њеног проглашавања заштићеном зоном УН писао је и говорио бошњачки функционер из овог мјеста Ибран Мустафић.
- Умјесто демилитаризације, Унпрофор је достављао оружје сребреничким Бошњацима, што се види на фотографијама и снимцима из 1995. године. Да би се спријечило истраживање, доказивање и изношење истине о карактеру рата у БиХ и улози међународне заједнице, односно Запада и НАТО-а у рату у БиХ, наметнут је закон о забрани негирања геноцида - указао је Којић.
Он је навео да истина свакодневно излази на површину и у јавност, упркос настојању Бошњака и Запада да то спријече.
Којић је упитао "демократски" Запад зашто се спречава доказивање чињеница ако су сигурни да је почињен геноцид?
Он је рекао да бошњачка страна комерцијализује жртве, обмањује јавност тиме што их након ексхумације и идентификације у Тузли, одвози у Високо, затим у Сарајево, па у Сребреницу правећи промоције од којих многи добро зарађују на рачун међународне заједнице, која то добрим дијелом финансира.
На крају, навео је Којић, представници међународних организација, западне дипломате и високи представници потпуно игноришу и ниподаштавају српске жртве, а многи су годинама обмањивали јавност да немају проблем да посјете српска стратишта уколико буду позвани, а када је то на више начина учињено, никада се нису појавили.
То довољно говори о односу, искрености, објективности и намјерама хегемонистичког Запада.
