У Увјећи као да је вријеме стало. И даље је све од камена - куће, кровови, кревети. Све то на око 12 километара од Требиња.
Село је готово пусто. Неки би рекли музеј на отвореном, али музеј до којег се тешко стиже чак и теренским возилом. А онима који, ипак, тамо стигну, добродошлицу пожели бака Мила.
"Било је доброовдје живјети, било се младо, сваку ноћ је било сијело, скупи се омладина, играју се разне игре. Све је овдје успијевало док је било народа – и парадајз, и паприка, и бостан, ма све живо, смокви је било брале се па се крмцима давале... Имало се зато што се радило...“, прича бака Мила Шупљеглав из Увјећа код Требиња.
А у тој пустињи, на тврдом херцеговачком камену, живе и раде само Мила и њени синови. Истовремено свједоче како се село гаси и нестаје.
Куће овдје више не одолијевају зубу времена.
И тако се камене куће овдје у Увјећи урушавају једна за другом. Прије неколико дана урушио се и кров на првој кући у коју се доселила породица Шупљеглав.
Само да нам је пут - Увјећа би свој спас, као "каменград“ нашла у туризму, причају они који су из села поникли.
Занимљиво је да је Увјећу, као аутентично херцеговачко камено село, бирао и Емир Кустурица за снимање филма. Од тада су за Увјећу чули многи, али ни то село није спасило од пропадања.
