Према старим записима, Јован Крститељ био је посјечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене цара Ирода, који је у то вријеме владао.

Када му је глава одсјечена, Иродијада је наредила да му се глава не сахрањује заједно са тијелом, јер се плашила да пророк некако не васкрсне. Зато је узела његову главу и закопала је на неком скривеном и бешчесном мјесту, дубоко у земљу. Њена дворкиња, благочестива Јована, жена Иродовог дворјанина Хузе, није могла да живи у знању да глава Божјег човјека остане на бешчесном мјесту, па ју је ископала тајно, однијела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској Гори.

Не знајући ништа о свему томе, цар Ирод је, када је чуо за Исуса Христа и велика чуда која је чинио, уплаши се и рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.

Послије извјесног времена, неки властелин повјеровавши у Христа, остави положај и сујету и замонаши се, и као монах, са именом Инокентије, настанио се на Јелеонској Гори, баш на оном мјесту гдје је глава Крститеља била закопана.

Почео је да зида себи ћелију, копао дубоко и нашао земљани суд и у њему главу, за коју му се јавило да је Крститељева. Он је цјеливао и закопао на том истом мјесту.

Вјеровања на овај дан

У Србији је раширено вјеровање да овог дана сунце креће назад са сјевера према југу, три пута стане и заигра. Вјерује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако уазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо.

У народној пјесми, која говори о нечему што не може бити, и у којој се баца клетва на дјевојку да се не уда, дјевојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.

Такође, не смете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено вјеровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повријеђивале ране невино страдалог светитеља, пише Еспресо.

Пратите нас и путем Вибера