Амерички дуг је постао толико велики да су трошкови камата нагло порасли. Уз обавезе од укупно 35,3 билиона долара, камате тренутно у просјеку износе три милијарде долара дневно, према најновијим подацима Министарства финансија САД.
Такав алармантан пораст објашњава се секундарним ефектима који произилазе из агресивног повећања камата да би се зауставила инфлација од стране америчких Федералних резерви (ФЕД). У том процесу, монетарна политика је учинила сервисирање дуга скупљим, пошто су исплаћивани већи приноси на државне обвезнице.
Дневни трошак камата се удвостручио од 2020. године, када је ФЕД почео да повећава каматне стопе. Крајем овог мјесеца, ФЕД ће одлучивати о даљим корацима у својој монетарној политици. Економисти и инвеститори очекују смањење каматних стопа, усред велике неизвјесности на финансијском тржишту, пише РТ Балкан.
Главни економиста у консултантској и инвестиционој компанији "Аполо" Торстен Слок је оцијенио да ће, ако Федералне резерве смање каматне стопе за 1 процентни поен, а цијела крива приноса, која представља однос између каматне стопе или трошкова кредита и времена до доспећа дуга за датог зајмопримца у датој валути, опадне за 1 процентни поен, дневни трошкови камата смањити са три милијарде долара дневно на 2,5 милијарде долара дневно.
"Расипничка фискална политика" гомила дуг
Стручњаци прогнозирају да ће сљедећи амерички предсједник погоршати буџетски дефицит, који премашује 1,5 билиона долара, што би повећало укупан дуг. Узимајући у обзир приједлоге за порез и потрошњу републиканског кандидата Доналда Трампа, дефицит би се повећао у распону од 4,1 до 5,8 билиона долара у наредној деценији.
Под могућом управом кандидата демократа Камале Харис, процјењује се да би пораст за 1,2 до 2 билиона долара у наредних 10 година.
Ко год да побједи на предсједничким изборима, аналитичари "Џеј Пи Моргана" назвали су ситуацију "неодрживом".
"Без обзира на исход избора, тренд од пандемије је расипничка фискална политика која апсорбује знатне количине капитала и подстиче већа приватна улагања", објаснили су стручњаци банке.
Крајем јула, бруто национални дуг сјеверноамеричке силе је први пут у историји премашио 35 билиона долара.
Амерички предсједник Џо Бајден потписао је закон о горњој граници дуга у јуну прошле године како би избјегао неизвршење обавеза које би могло да доведе до "економске и финансијске катастрофе" у земљи, како је упозорило Министарство финансија. Након што је постигнут коначни договор, Представнички дом и Сенат дали су подршку нацрту закона којим се лимит дуга суспендује до 1. јануара 2025. године.
Горња граница дуга је укупан износ новца који америчка влада може да позајми да испуни своје постојеће законске обавезе, као што су исплата социјалних или медицинских давања, војних плата, камата на државни дуг, повраћаја пореза и других плаћања.