Неки се окрећу модерним методама попут фриленсинга и онлајн трговине, док други траже стабилност кроз традиционалне каријере и напредовања. Иако је жеља за финансијском сигурношћу природна, често се поставља питање равнотеже између зараде и квалитета живота.

Неки пак једноставно оду у шуму. Међу овим који су свој новац дословно нашли у шуми је и Марко Јурешић из Бусоваче. Он годинама бере боровнице и бруснице.

Како је рекао познатом бх. видеоновинару Срећку Стиповићу, за мјесец дана може зарадити довољно да купи половни аутомобил. Каже да су боровнице најцјењеније шумско воће с којим је подигао четворо дјеце, купио три аутомобила и изградио кућу.

“Када кажем 20 марака, они ми кажу: ‘Скупе су’. Рекао бих им: ‘Ајд’ са мном! Пробај набрати килу на овој страни, па ћеш рећи да није скупо ни 200 марака’”, прича Марко истовремено берући боровнице на једној стрмини.

Заради стотине евра дневно

Марко може сваког дана набрати и по стотину килограма, иако је посао тежак. Марко још има проблема са леђима, па понекад прије брања мора попити лијекове против болова. Ипак, из шуме не излази без барем 10 или 15 килограма ових слатких бобица.

Кад набере 100 килограма, може зарадити око 1.025 евра. Стиповић га је упитао има ли стални посао, а одговор га је изненадио.

“Па, ево, овдје радим, са шумским производима. Може се зарадити. Само устанеш, будеш упоран и радиш. Мени паше. Ем зарадим, ем ми паше. Нема загађења, нема шефа… Берем и уживам. Понесем нешто јести и тако по читав дан”, говори он и додаје да се тако заправо и одмара те да не помишља радити у некој тфирми, чак ни да му понуде велику плаћу.

Прије него ли се упутио у шуму, Марко је живио као подстанар. Размишљао је и о томе да оде у иностранство, као што су то учинили многи млађи од њега. Но, кад је у шуми, то му не пада на памет.

“Размишљао сам да идем у Њемачку када нисам имао ништа. Био сам подстанар. Али онда сам кренуо брати и сада сам свој газда. Устанем када хоћу, радим колико хоћу, одем кући кад хоћу”, говори он.

Посла има

У шуми се сусретне с дивљим животињама. Зна понекад наићи и на медвједа, али и на друге бераче.

“Боровнице беру многи из овог мјеста, па и пензионери. Имају људи пензију, али беру. Шта је њима та пензија?! Дају за лијекове, купе уље… А ово овдје је џабе. Береш колико можеш, пропашће свакако”, говори Марко.

Ипак, каже да велике количине боровница пропадну, јер их нема ко брати.

“Не знам што неће радити, можда им је лакше када нешто добију за џабе”, тврди он.

У шуми се налази већину године, јер кад боровнице престану давати плодове, пребаци се на брање брусница. Посла има за онога ко хоће радити, закључио је.