"Црни петак" почео много раније, потрошачи упозорени на три ствари

Већ сада, иако је тек почетак мјесеца и иако је до "црног петка" остало више од 20 дана, на бројним сајтовима, али и трговинама могу се вид‌јети натписи који указују ниже цијене и попусте.

Да "црни петак" никад раније није почео и да никада није толико онлајн трговаца и трговина вршило притисак на грађане, сматра и Снежана Шешлија, предсједница Удружења грађана "Толеранцијом против различитости" из Добоја.

На које три ствари купци треба да обрате пажњу?

Она је у разговору за "Независне новине" упозорила купце да обрате пажњу на три ствари.

"Прво бих упозорила да провјере садашње цијене и уколико је неко обећао снижење од 70 одсто, то мора бити 70 одсто. Друго на шта посебно треба да обрате пажњу јесте тамо гд‌је су недефинисана појефтињења, гд‌је стоји до 70 одсто, јер и један одсто је до 70 одсто. И треће, што је можда најважније, јер мислим да никада као ове године онлајн трговина није учествовала, почев од Темуа па надаље, да провјере да ли се ради о озбиљном продавцу, да ли се ради о регистрованом трговцу. Прије него што наруче, нека погледају добро веб-странице", каже она за "Независне новине".

Зашто попусти за "црни петак" у БиХ нису као на Западу?

Како додаје, код нас се обично током "црног петка" трговци рјешавају производа које не могу продати или залиха којих се морају ријешити.

Хроника

Бањалучанка оптужена за уцјену: Тражила 10.000 КМ да не објави експлицитне снимке

Према њеним ријечима, ми још нисмо дошли на ниво "црног петка" који је на Западу, јер код њих су то озбиљна снижења, а код нас маркетиншки трикови.

"На Западу су строжи закони у односу трговце, друго на Западу је много већа конкуренција, па строго воде рачуна о свом пословању да не преваре потрошача", каже она и додаје да се на Западу "црни петак" планира у годишњим плановима, док код нас то није случај.

Како "црни петак" утиче на понашање потрошача?

Да је "црни петак" у савременом друштву много више од обичног дана сезонских попуста, сматра и Мирјана Чеко, социолошкиња, која у разговору за "Независне новине" истиче да управо "црни петак" постаје ритуал потрошње, манифестација друштвеног императива да се купује, посједује и показује.

"У контексту глобализованог капитализма, 'црни петак' није само економски догађај, већ и културни феномен. Људи не купују искључиво због стварне потребе или рационалне калкулације, већ вођени трендовима, рекламним наративима и притиском припадања одређеном друштвеном ритму. Оглашавање и медијски дискурс стварају атмосферу ургентности и еуфорије, 'ако не купиш сада, пропушташ прилику', чиме се потрошња претвара у друштвену норму, готово моралну обавезу", рекла је она раније за "Независне новине".

Како додаје, у нашим условима, гд‌је је економска реалност нестабилна, а платежна моћ грађана ограничена, парадокс "црног петка" постаје још израженији.