Привидна или не, снижења поводом "црног петка" на крају сваког новембра у тржне центре широм свијета, па тако и Републике Српске, привуку велики број шопингхоличара, који на рафовима и полицама радњи траже производ баш за себе по нижим цијенама.
Тако ће засигурно бити и ове године, тачније 29. новембра, када је у календару многих грађана у бројним земљама петак означен као црни.
Муриса Марић, извршни директор Удружења за заштиту потрошача ДОН Приједор, у разговору за "Независне новине" истиче да смо се и ми већ неколико година уназад придружили земљама и грађанима у њима који обраћају пажњу шта да купе на "црни петак", међутим, ми немамо још развијену свијест да не подижемо цијене прије тог дана, а онда их спуштамо.
"Важно је попратити да су то неке цифре које су биле драстично високе, барем по тренутној понуди на интернету, па је онда та цијена прекрижена и пише 20, 30 или 50 одсто снижење. У много развијенијим земљама се тежи да робу коју имају на залихама продају како би набавили оно што је ново и у тренду. Код нас, чак ни оно што држимо на залихама не распродајемо на 'црни петак', него подижемо цијене и само одређеном броју грађана то ће бити приступачно, док већини неће, јер су то и даље високе цијене", објашњава Марићева.
Како наводи, грађани не обраћају пажњу на цијене које су биле ранијих мјесеци, а које су за "црни петак", а надлежни органи нису у могућности све да попрате.
"Овдје је ријеч о једној интересантној забуни код потрошача", каже она за "Независне новине", апелујући да сви размислимо да ли нам је све то што планирамо купити и потребно.
Марићева подсјећа да и Тему, који је сада јако актуелан, нуди разне попусте поводом "црног петка", па очекује да ће ова популарна платформа узети дио колача трговцима.
Иако сматра да снижења за "црни петак" нису права, већ привидна, Бањалучанка Бранка М. у разговору за "Независне новине" истиче да ипак оде у тржни центар како би нешто пазарила по нижој цијени.
"Купујем углавном одјећу коју раније стављам на своју листу жеља. На излозима радњи пише да је попуст од 50 до 70 одсто, међутим, када се уђе у радње, то и није неки попуст који се исплати претјерано и који се очекује", говори искрено она и додаје да због малих плата, а високих цијена, сви чекамо тај један дан у години, када бар привидно купујемо јефтиније и трошимо мање новца на оно што желимо купити.
Према њеним ријечима, може се пронаћи понешто по прихватљивим цијенама, а многи купују и због саме еуфорије која влада тих дана.
И Бранка сматра да се цијене повећавају прије "црног петка", а да се пред сам тај дан снизе на старо, односно на цијену која је била и раније.
Са психолошке стране, Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истиче за "Независне новине" да је "црни петак" постао прилика да сагледамо психологију масе и потрошачке навике грађана.
"Овај феномен нам показује колико смо као друштво подложни масовним сугестијама, колико смо подложни рекламним кампањама и како се одлуке појединца лако стапају с групним понашањем. Млади су посебно рањиви због свеприсутног утицаја друштвених мрежа, гдје слике препуних тржних центара и непоновљивих попуста стварају осјећај да ће нешто пропустити ако се не укључе", објашњава она за "Независне новине".
Како истиче, када група доноси одлуку заједно, код појединца долази до смањења осјећаја личне одговорности и јавља се психолошки ефекат заразе.
"Иако се чини безазленим, ово потрошачко лудило могло би имати озбиљне посљедице, од осјећаја празнине и кривице након импулсивне куповине, до одређених финансијских тешкоћа, па и погоршања самог менталног стања јер нисмо испунили нека своја очекивања", наводи Савановић Зорићева.
Она позива на свјеснији приступ куповини и да процијенимо да ли нам нешто стварно треба.
"'Црни петак' као познати тренд са запада, који је већ дуго присутан код нас, врло је прихваћен, како показују истраживања. Иако је замишљен као период повољних куповина, често није ријеч о стварним попустима, већ о психологији масе и начину како трговци манипулишу нашом перцепцијом. У тим ситуацијама потрошачи буду вођени осјећајем хитности и непоновљивости из страха да ће пропустити прилику, што је један од основних трикова које компаније користе", истиче она за "Независне новине".
Такође, додаје да су неки од трикова и стварање осјећаја снижења, ту је ограничавање трајања попуста и наглашавање малобројности производа како би се изазвао осјећај хитности и убрзала одлука о куповини.
