Да ли је дошао крај готовини?

Док грађани еврозоне све чешће плаћају безготовински, удио трансакција готовином у посљедњих пет година преполовио се – са 68 % на 40 % по броју трансакција и са 40 % на тек 24 % по вриједности. Одговор европских монетарних власти зове се дигитални евро – виртуелна верзија готовине намијењена свакодневним плаћањима.

Овај потез за портал "Дневно" коментарисао је економски стручњак Дамир Новотни, који наводи како је ово један потпуно природан и очекивани процес.

Језиви инцидент: Луда срећа спасила двоје инфлуенсера

"Кроз дигитализацију евра нестаће потреба за којекаквом фискализацијом, а и евазија пореза би требала бити мања. Проведено је једно велико истраживање на нивоу Европске уније, које је наручио Европски парламент. Према том истраживању, земље попут Хрватске и Турске су при самом врху сиве економије, избјегавања пореза и плаћања готовином", рекао је Новотни.

"Дигитални евро је пут према потпуној дигитализацији валута, односно укидања кеша у промету. То је основни смисао, тим више што су трошкови дистрибуције евра огромни. На један евро та бројка износи отприлике десет центи”, надодао је.

Зашто дигитални евро?

“Дигитални новац је директна конкуренција виртуалном новцу. Ту је и циљ да се заустави тај тренд виртуалних валута, које заправо и нису валуте јер не испуњавају све услове да би биле новац, нити су регулисане у смислу новца у оптицају", рекао је Новотни.

Слетио аутом с моста: Погинуо младић (24)

За разлику од картица и апликација које контролишу приватне и углавном неевропске компаније, дигитални евро би био облик јавног новца, једнако вриједан као папирнати евро. Корисници би њиме плаћали преко дигиталног новчаника – онлајн или офлајн – без накнада и без могућности да ЕЦБ прати појединачне куповине.

“Дигитализација евра је потпуно логичан слијед. То је пројект који постоји већ дуже вријеме и он ће бити одговор на два велика тренда, евазије пореза и бјежања у виртуелне валуте”, рекао је.

Систем би се темељио на сигурности и једноставности готовине, а могао би функционисати и у кризним ситуацијама, на примјер током нестанка струје или прекида интернет везе.

Погледајте како ФБИ улази у кућу Џона Болтона

“Ми увијек страхујемо од нових технологија, што је и овдје присутно. Ми у Хрватској имамо јако развијено картично пословање. На нашем тржишту су кредитне и дебитне картице доступне од 70-их година прошлог вијека. Данас имамо око 8 милиона издатих кредитних и дебитних картица, што говори о прихваћености дигиталних облика плаћања”, рекао је Новотни.

Шта је с готовином?

Упркос дигиталним трендовима, готовина и даље има снажне присталице. Према истраживању "Голдман Сакса", готово 30 % малих и средњих предузећа у еврозони преферира готовину, при чему је тај удио знатно виши у Аустрији и Италији. Економисти упозоравају да би без стандардизованог јавног рјешења попут дигиталног евра европско тржиште могло постати зависно од страних и приватних система плаћања.

“Новац постоји већ 6000 година, небитно говоримо ли о камену, деви или дигиталном запису. Новац има своје функције и мора постојати транспарентност у трансакцији. Ако је то нетранспарентно, онда се ту отвара простор сивој и црној економији”, рекао је.

Умро омиљени српски глумац: Остаће упамћен по препознатљивом хумору

Пројект је тренутно у припремној фази која траје до октобра 2025. Тек након законодавних одлука могла би услиједити техничка реализација, а очекује се да би дигитални евро могао бити уведен између 2027. и 2029. године.

Иако се у јавности спекулише о геополитичким импликацијама дигиталних валута, ЕЦБ наглашава да дигитални евро није замишљен као конкуренција америчком долару. Његова је сврха, кажу у Франкфурту, "осигурати грађанима приступ јавном новцу у дигиталном свијету" и очувати слободу избора начина плаћања.