Добра вијест је да је инфлација у Србији почела да успорава.
Потрошачке цијене у прва три мјесеца 2024. порасле су 1,1 одсто, с тим што је храна скупља за 0,8 процената, а гувернерка НБС Јоргованка Табаковић обећава да ће се инфлација у мају вратити у границе циља од три плус-минус 1,5 одсто.
Тренутно расту нешто брже, темпом од пет одсто годишње, али ипак три пута спорије него прошлог прољећа.
Друга добра вијест је да је по расту цијена Србија са петог пала на шесто мјесто у Европи. Прошлог маја већу муку због поскупљења имали су становници Украјине, Молдавије, Мађарске и Турске, јер су у тим земљама цијене расле од 15,3 до 39,6 одсто.
У међувремену су све, осим Турске, значајно обориле инфлацију, Мађарска на 3,6 одсто, Молдавија на 3,9 и Украјина на 3,2 одсто.
Истовремено су Србију претекли Русија (7,7 одсто), Исланд (6,8), Румунија (6,6) и Црна Гора (5,5), док је Турска и даље апсолутни рекордер са инфлацијом од чак 68,5 одсто.
Лоша вијест је, међутим, да је у посљедње три године и три мјесеца храна у Србији у просјеку скупља за чак 53 одсто.
Са друге стране, између децембра 2020. и 2023. просјечна нето зарада увећана је за мање од 44 одсто, са 66.092 на 95.093 динара или са 562 на 811 евра. Упркос томе, са просјечном платом сада се може купити девет одсто мање хране него прије 39 мјесеци, пише "Радар".
