Производња цвећа и украсног биља у Србији одвијала се прошле године на око 1.000 хектара.
На отвореном простору цвијећа смо имали на око 680 хектара, а у заштићеном простору забиљежен је раст, производња се одвијала на 302 хектара. Лане смо извезли цвијећа и украсног биља за око 6,5 милиона евра, али истовремено били и велики увозници, јер смо чак 36 милиона евра потрошили за увозно цвијеће...
Ове податке изнио је министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић на 30. Међународном сајму хортикултуре БеоПлантФаир рекавши да цвјећарство има огроман потенцијал – не само као лијеп и миран посао, већ и као профитабилан и стратешки значајан дио српске пољопривреде.
- Прошле године имали смо дефицит од 30 милиона евра, што показује да има мјеста за раст домаће цвјећарске производње и потребе да се усмјеримо на развој овог сектора, како би хортикултура, уз друге гране пољопривреде, постала значајан ресурс. Са једног хектара под цвијећем може се остварити приход и неколико десетина пута већи него у ратарству, тако да ће Министарства пољопривреде радити на даљем развоју свих оних грана које ће остварити веће приходе по хектару обрадиве површине - истакао је Гламочић.
Када је ријеч о љековитом и ароматичном биљу, министар је нагласио да се извоз повећава сваке године, те да је у 2024. години Србија извезла 4.000 тона, у вриједности од 24 милиона евра.
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде увело је зато подстицаје – до 50 одсто повраћаја новца у инвестиције за изградњу сушара, дестилерија, погона за екстракцију, као и за опрему за паковање и складиштење. Србија има биодиверзитет, знање и традицију – сада је вријеме да то претворимо у додату вриједност и већи профит за домаће произвођаче - поручио је министар Гламочић.
(Курир)
