Нови трендови увијек су многима занимљиви, а да је тако, потврђују бројке које говоре да је до сада у Босну и Херцеговину стигло 468.975 пакета с Темуа, чија је укупна вриједност невјероватних 28.679.131 КМ.
Највише пошиљки пристигло је у Царинску испоставу (ЦИ) Бањалука, и то чак 180.846, а затим у ЦИ Градишка, гдје је од почетка пристигло 129.020 Тему пакета.
Нешто мањи број пакета пристигао је у ЦИ Сарајево, и износи 72.759, док је у ЦИ Требиње дошло 68.246 пошиљки. Најмање пошиљки пристигло је у ЦИ Тузла, и то њих 18.104.
Ако пакете посматрамо кроз новац, највећу вриједност имали су пакети који су пристигли у Регионални центар (РЦ) Бањалука, гдје је забиљежено и највише пакета, а њихова вриједност износи 16.375.112 КМ. У РЦ Сарајево вриједност пристиглих пакета била је око 6.779.923 КМ, док је у РЦ Требиње пристигло пакета вриједних око 4.070.939 КМ. Најмања вриједност је у РЦ Тузла и износи 1.453.157 КМ.
Како су за "Независне новине" истакли из Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, анализирајући до сада достављене и предочене документације царинским канцеларијама, закључује се да се ради о пошиљкама с "робом занемариве вриједности", а у већини случајева не прелазе износ од 300 КМ по пошиљци.
"За ове пошиљке тражи се ослобађање од плаћања увозних дажбина, што је и предвиђено важећом законском легислативом из области царинских прописа. Свакако истичемо да се одговарајућа царинска процедура проводила и прије појављивања апликације Тему на територију БиХ, те да се и даље примјењује за робу занемариве вриједности, као и за пошиљке наручене путем других апликација за онлине наручивање разне робе", појашњавају они.
Снежана Шешлија, предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја, истакла је у разговору за "Независне новине" да нису имали приговор ни примједбу на производе који су стизали с Темуа.
"Грађани се не плаше наручивања. Ми смо правили са групом грађана шта колико кошта и колико производа се у једној наруџби од 40 КМ може наручити", наводи она и додаје да грађани користе попусте и бесплатну доставу за наруџбу.
Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, Тему грозницу објашњава кроз више аспеката, а како наводи за "Независне новине", присутан је ефекат друштвене комфорности, гдје људи осјећају потребу да буду дио масе.
"Кад велики број људи учествује у нечему, ствара се перцепција да би и ми требало то да испробамо јер се не желимо осјећати изостављено", казала је она.
Додала је да ефекат нечег новога снажно привлачи људе.
"Нова искуства активирају допамински систем у мозгу који је одговоран за осјећај задовољства и награђивања и када видимо нешто што нам је до сада било непознато, јавља се људска радозналост, али и нагон за искушавање нечега што би могло донијети осјећај задовољства и користи", навела је раније Савановић Зорићева за "Независне новине".
Из УИО БиХ објашњавају у дијелу за праћење пошиљке, када се пошиљка отпреми, кориснику убрзо стоји ознака "Пошиљка на царини", иако пошиљка заправо још није стигла у царинско подручје БиХ.
"Тиме се корисници доводе у заблуду, мислећи да је разлог дугог чекања на доставу царина", истичу они за "Независне новине" и додају да у ситуацијама када у царинску испоставу стигне једна збирна пошиљка са неколико хиљада поштанских пакета у току једног дана, а у царинској испостави ради свега десетак запослених, јасно је да долази до озбиљног проблема недостатка ресурса при обради тих пошиљки.
"Овај проблем директно утиче на ефикасност и правовременост спровођења царинских процедура, што ствара застоје и отежава рад царинског особља", кажу они.
