Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић рекао је данас на Јахорини да онај који има храну има и самосталност, док су иновације у пољопривредној производњи неопходне како би произвођачи могли да пласирају своје производе на тржиште.
Минић је рекао да у Републици Српској постоје двије групе пољопривредних газдинстава, од којих су прва већа, модернија, имају стални раст производње, склона су иновацијама и константно улажу у нове технологије.
Према његовим ријечима, другу групу чине мали произвођачи који нису спремни да ризикују у улагања, удруживања и значајније инвестиције, тако да су жртве свега оног што се дешава у посљедњих неколико година у свијету.
- Ту подразумијевам климатске промјене, примјене нових технологија и све оно што у пољопривредној производњи мора бити укључено да би она била одржива - рекао је Минић на панелу "Пољопривреда будућности - иновације у служби развоја" у оквиру Јахорина економског форума.
Он је истакао да је глобализација тржишта нешто што би могао да покрије буџет Републике Српске, уз увођење иновација и мјера, али да се онда догоде суперћелијске олује или пандемија која направи поремећај на тржту.
Минић је навео да ће бити самоодржив свако ко успије да организује пољопривредну производњу у смислу реалних приноса и квалитета и онај који буде имао могућности примарне прераде.
Он сматра да је за пољопривредне произвођаче неопходно увезивање, што им треба омогућити у оквиру националних законодавстава.
- Када се види које су потребе великих држава и градова, уопште не треба размишљати да ли у Републици Српској има модалитет за пласман тржишног вишка који би требало да премира Агенција за аграрна плаћања, јер тај тржишни вишак ствара нову вриједност, утиче на формирање бруто домаћег производа и прави развој - истакао је Минић.
Он је рекао да су примјена информационих система и дигитализација нужност, јер то помаже ресорном министарству да планира годину, те указао да Република Српска није у могућности да повуче међународна средства за дигитализацију аграра и то не својом кривицом.
Помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Ведрана Илић рекла је да је пољопривреда стуб економије у региону и носилац живота у руралним подручјима.
Према њеним ријечима, пољопривреда у Србији учествује са седам одсто у укупном БДП-у, а извоз пољопривредно-прехрамбених производа у прошлој години износио је 4,7 милијарди евра.
- Србија ради на отварању нових тржишта, пре свега кинеског. Потписан је споразум о слободној трговини са Кином и надамо се да ће до краја године бити ратификован и ступити на снагу - истакла је Илићева.
Она је навела да Србија пуно издваја за дигитализацију, у смислу аутоматизације противградних станица, у саницију и уређење како би се створили повољни услови за наводњавање.
Представник компаније "Млијекопродукт" из Козарске Дубице Дарко Самарџија рекао је да су владе Републике Српске и Србије и ресорна министарства препознали важност примарне производње.
- У сектору мљекарства, подршка кроз систем премирања млијека, и у Србији и у Републици Српској раде усклађено и на квалитетан и исправан начин - истакао је Самарџија и додао да је ситуација у мљекарству данас најбоља у односу на протеклих 10 година.
Према његовим ријечима, структура трошења новца за подстицаје је јако битна, а и едукација фармера како би се повећала конкурентност на тржишту.
Директор компаније "Мира" из Приједора Марина Ступар рекла је да је ова кондиторска фирма у протеклих 10 година уложила у производњу 18,5 милиона КМ, односно у аутоматизацију.
- Стање је добро, забиљежили смо раст и производње и продаје, упркос расту цијене какаовца, која је већа три пута - навела је Ступарева и додала да "Мира" 80 одсто својих производа извози.
Седми Јахорина економски форум који је окупио више од 600 учесника, почео је јуче на Јахорини.
На 16 планираних панела око 100 говорника разматра све теме које треба да детерминишу западни Балкан и дугорочне планове развоја.
