Најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 1,08 милиона евра је у Каћу и има површину од 75,5 хектара, подаци су Републичког геодетског завода за други квартал ове године.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Врднику, по цијени од 25 евра. Толико је плаћено за парцелу мало мању од једног јутра, тачније од 5.698 квадрата. Када се црта подвуче, то значи да је њива плаћена готово 143.000 евра. Каква је цијена земљишта у Врднику види се и по томе што би се за те новце у Новом Саду могао купити стан од 70 квадрата.
Када се посматрају подаци о продатим парцелама у посљедње двије године, Војводина, а посебно Каћ, предњачи по висини цијене хектара.
Прошле године је у Каћу продат најскупљи квадрат пољопривредног земљишта по цијени од 76 евра по квадратном метру за парцелу површине 19.743 м2, а то је уједно и најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 1,5 милиона евра. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2023. години прометовано је у општини Врбас по цијени од 3,5 милиона евра за 249 хектара.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта у 2022. години прометован је у Каћу по цијени од 40 евра по м2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у 2022. години прометовано је у општини Чока по цијени од 2,36 милиона евра за 163 хектара.
Подаци Републичког геодетског завода за други квартал ове године показују да је број купопродајних уговора парцела земље у Војводини у опадању, али да то много не утиче на цијену.
Најскупљи хектар је у Јужнобачком округу и достиже цијену од 41.696 евра. Одмах иза је Сремски округ са 39.162, па Јужнобанатски са 29.750, а иза се налази Западнобачки са 27.550 евра, као и Средњобанатски са 25.137. Најскупљи хектар у Севернобанатском округу је 20.447, а у Севернобачком близу 19.000 евра.
Средња вриједност црног злата у Војводини креће се од 10.037 колико је у Сјевернобанатском округу до 15.478 у Јужнобачком округу.
Најјефтинији хектар купљен је за 1.280 евра у Јужнобанатском округу. У Сремском округу минимална цијена хектара је 1.434, а затим долази Средњобанатски и Сјевернобанатски гдје минимална цијена није прелазила 1.500 евра. У Сјевернобачком округу је минимална цијена хектара 3.333, а у Јужнобачком је 2.818 евра.
Хектар у Шумадији и Западној Србији је од 541 до 40.000 евра, а у Источној и Јужној Србији од 300 до 25.000. Београдски регион предњачи по цијенама јер је овдје хектар 56.747, а најнижа цијена је 2.010 евра.
Од земљишта прометовано 52,5 милиона евра
Тржиште непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2024. године, како саопштавају у Републичком геодетском заводу показује благи пораст активности, са растом вриједности промета од 8,2 одсто и растом броја трансакција од 0,6 одсто Укупна вриједност оствареног промета на тржишту непокретности износила је 1,8 милијарди евра, што је за 8,2 одсто више у односу на други квартал 2023. За пољопривредно земљиште је издвојено 52,5 милиона евра ( три одсто од укупне вриједности).
