Kолике су шансе да нас Европска централна банка уведе у продужени период такозване стагфлације?
Стагфлација је стање економије које карактеришу повишена инфлација и ниске стопе раста.
Ако пажљивије читате посљедње саопштење ЕЦБ-а, које је средином мјесеца јавно прочитала предсједница ЕЦБ-а Kристин Лагард образлажући одлуку о дизању камате за 0,25 постотних поена, видјећете да централна банка Еврозоне најављује да ћемо ове године, па потом 2024. и 2025, имати ниже стопе економског раста у односу на стопе раста цијена. Вјероватно су процијенили како није добар ПР признати како нас теоретски уводе у стагфлацију, иако су поручили да према њиховим најновијим пројекцијама до краја очекују инфлацију од 5,6 посто, па потом од 3,2 у 2024. те 2,1 посто у 2025. години, док су прогнозе стопе раста БДП-а спустили на 0,7 у 2023, па на 1,0 у 2024. те 1,5 посто у 2025. години.
Авет стагфлације
Можда у ЕЦБ-у мисле да ће према њиховим пројекцијама инфлација у 2025. бити врло близу ЕЦБ-овог "школског" циља од 2,0 посто, па зато нису упозорили да се над Европу надвија авет стагфлације, али бројеви које су избацили аналитичари централне банке јасно и недвосмислено показују како би инфлација требало да остане дуже од двије године изнад стопе економског раста, што ће додатно закомпликовати нагомилане структурне проблеме Старог континента.
Највећа је опасност да под притиском дужника, држава и компанија, ЕЦБ престане са заоштравањем монетарне политике. Ако се то догоди, то би могла бити друга епска грешка ЕЦБ-а, након што су јако закаснили с дизањем каматних стопа и заустављањем квантитативног попуштања кад је било јасно да се инфлација захуктава те су тако, због интереса презадужених, пустили да се раст цијена укоријени. Интригантно је да се још не поставља питање одговорности ЕЦБ-а за нечињење током 2021. и 2022, а један од најугледнијих економиста на планети Нуријел Рубини већ упозорава како би конформизам европских централних банкара еврозону могао одвести у стагфлацију, пише Јутарњи лист.
Kад Нуријел Рубини говори, онда слушају чак и мејнстрим западни медији, који претежно навијају за економске мјере циљане на подстицање раста.
Наиме, Рубини је захваљујући холистичком приступу економском прогнозирању још од 2005. упозоравао на гомилање структурних проблема који многе угледне колеге нису жељели да виде ни 2007, тј. када је постало јасно да ће у лице свијета експлодирати америчка финансјска криза. Тако је Рубини стекао надимак Др Пропаст, иако су његове теоретске поставке сигурно пуно комплексније од понуде економске мисли већег броја економских песимиста који свако мало најављују веће или мање економске трагедије, катаклизмичних размјера, па им се догоди да једном и погоде.
Проблем неодлучности
Рубини поручује како би ЕЦБ и Банка Енглеске могли да скриве инфлацију ако на сљедећим састанцима не донесу одлуку о новом дизању камата. Реторика ЕЦБ-а након задње одлуке била је таква да су тржишта почела да очекују одустајање од заоштравања монетарне политике. Према Рубинију сигнали неодлучности ЕЦБ-а и БоЕ велики су проблем.
"Сигнали нам говоре да нису сигурни желе ли још да пјешаче. Ако се то догоди, могло би доћи до инфлаторних очекивања. Могли бисте да доживјети праву стагфлацију", изјавио је Рубини за Блумберг. Он сматра да су стопе инфлације у Еврозони и Британији једноставно много више од циљаних те страхује како ће без даљег дизања камата следећа фаза бити "истинска стагфлација".
"То је дилема и за ЕЦБ и за БоЕ. С једне стране, смањење привредне активности довешће их до тога да можда стану на овој тачки. С друге стране, ако инфлација остане пуно виша од циља, мораће да дижу камате пуно више", поручује Рубини. Он додаје: "Не могу рећи да су готови. Укупна инфлација расте, цијене нафте расту, постоји могућност да ће доћи до новог повећања… Постоје ризици финансијске нестабилности. Видјели сте то у ономе што се догодило у Уједињеном Kраљевству и прије отприлике годину дана, видјели сте што се догодило у прољеће ове године са стресовима у финансијском систему. Не мислим да смо изашли из шуме јер стопе морају дуже остати више. Још увијек постоји могућност одређеног нивоа финансијске нестабилности."
Његов закључак гласи: "И на страни понуде и на страни тражње, постоје фактори који упућују на то да је 2 посто у овом тренутку немогућа мисија. А нова нормала може бити негдје између 3 и 4 посто за напредне економије током времена, наравно не преко ноћи".
Нове економске невоље
Многима се инфлација од 3 до 4 посто не чини као огромна опасност, поготово након што смо преживјели двоцифрену, али уз стопе раста ниже него што су стопе инфлације, то ће сасвим сигурно изазвати нове, непредвидљиве економске невоље. Данашње узроке инфлације тешко је упоређивати с онима из стагфлације 70-их, након нафтних шокова и рецесије која је трајала пет узастопних шокова. Тада је на тежини добио тзв. индекс биједе јер је високу стопу инфлације пратио и драматични раст стопе незапослености. Индекс беде у основи је једноставни збир стопе инфлације и стопе незапослености. С обзиром на то да су западне либералне демократије 70-их биле у далеко повољнијој демографској позицији, данас индекс беде можда неће расти брзином као пре више од пола вијека јер европско тржиште рада нема довољно радника, али за најцрње песимисте није искључен чак нити такав сценарио.
Чини се како би се цијела прича око доношења кључних стратешких одлука у ЕУ могла свести на бригу о интересима двије велике чланице – Италије и Њемачке–- које се управо суочавају с драматичним економским успоравањем, док Француска (саставни дио великог тројца ЕУ) није показала нарочиту вољу за обрачун с паневропским дивљањем цијена.
