О најгорем ауту у историји управо је снимљен филм: Југо поново у Америци

Филм „Југо иде у Америку“ биће приказан у оквиру програма Special Premiers фестивала CPH:DOX, намијењеног ексклузивним премијерама филмова из цијелог свијета.

Свијет

Ко је Нада - Епстајнова ''робиња из Југославије''

Ријеч је о филму који прати троје људи рођених деведесетих година у Србији који једног љета одлазе на пут у Сједињене Америчке Државе, возећи југо од Њујорка (New York) до Лос Анђелеса (Los Angeles).

Они крећу на путовање кроз 23 савезне државе и више од 10.000 пређених километара, а све како би испричали причу о извозу малог социјалистичког аутомобила у компетитивну Америку Роналда Регана (Ronald Reagan) осамдесетих година.

Смјештен 33 године након што је посљедњи југо увезен у Сједињене Државе, аутори филма одлазе у авантуру живота, испуњавајући југу посљедњу „bucket list“ жељу.

Филип Грујић потписује и сценарио, а Алексa Борковић је и директор фотографије. Монтажерка је Кристина Тодоровић, а сниматељи звука су Александар Блажић и Ивана Финци.

Продуцентица филма је Чарна Вучинић за Naked из Србије, а копродуцентица је Вања Јамбровић за Restart из Хрватске. Копродуценти су и Филип Грујић, породица Шолак и United Media (RS), а придружени продуцент је Оливер Сертић.

Дебакл југа у Америци: од велике амбиције до симбола неуспјеха

Крајем осамдесетих година прошлог вијека, југословенски аутомобил „југо“ покушао је освојити једно од најзахтјевнијих тржишта на свијету – Сједињене Америчке Државе. Оно што је почело као амбициозан извозни пројекат, завршило је као један од најпознатијих неуспјеха у аутомобилској индустрији.

Занимљивости

6 ствари на које су Југословени давали богатство, а данас су бескорисне

Југо је на америчко тржиште стигао 1985. године, захваљујући предузетнику Малколму Бриклину (Malcolm Bricklin), који је у малом и јефтином аутомобилу видио велику пословну прилику. Са почетном цијеном од око 4.000 долара, био је један од најјефтинијих нових аутомобила у САД, што је у почетку привукло значајну пажњу купаца.

У првим годинама продаја је била солидна, а југо је чак проглашаван „најприступачнијим аутомобилом на тржишту“. Међутим, убрзо су испливале озбиљне мане.

Ауто-мото

Враћају се Југо и Стојадин, познато и када

Критике су се односиле на лош квалитет израде, честе кварове и низак ниво безбједности. Амерички медији и аутомобилски магазини редовно су га сврставали међу најгоре аутомобиле, а негативна репутација брзо се ширила. Посебан ударац био је извјештај организације Consumer Reports, која је оштро критиковала поузданост возила.

Додатни проблеми појавили су се са резервним дијеловима и сервисном мрежом, што је додатно нарушило повјерење купаца. У исто вријеме, конкуренција је нудила све квалитетније и технолошки напредније моделе по нешто вишој цијени, што је југо ставило у још тежи положај.

Пад продаје био је неминован, а почетком деведесетих година ситуацију су додатно погоршале санкције према Савезној Републици Југославији, што је практично прекинуло извоз. До 1992. године, југо је потпуно нестао са америчког тржишта.

Регион

Разбијен један од највећих митова из бивше Југославије

Иако је у Америци доживио неуспјех, југо је остао упамћен као јединствен покушај да један социјалистички производ освоји капиталистичко тржиште. Данас, деценијама касније, овај аутомобил има култни статус и често се помиње као симбол једне епохе, али и као поука о изазовима глобалног тржишта.