6 ствари на које су Југословени давали богатство, а данас су бескорисне

Престиж се показивао кроз ситне предмете на које су давали велики новац. Тада су ови предмети били вриједнији од злата, преносили су се кроз породично насљеђе и чинило се да им је вриједност само расла.

Фиксни телефон

Можемо позвати било кога, било гд‌је, било када, захваљујући модерним паметним телефонима, који могу да досегну чак и најудаљенији дио планете. Али у прошлости, људи су користили телефонске говорнице или чекали у редовима у јавним кол центрима.

Ови центри су били опремљени фиксним телефонима, које је било тешко инсталирати код куће. Људи би се пријавили за прилично скупу инсталацију и чекали годинама.

Веза није била најбоља: тиха, са позадинском буком и пуцкетањем, али сви су то опраштали. Југословени су често ишли код својих комшија који су имали фиксни телефон како би позвали рођаке у другим крајевима земље.

Данас д‌јеца и не знају за фиксни телефон и чему је уопште служио.

Витрине

У Југославији је било немогуће замислити пристојан стан без витрине.

Њихова популарност је достигла врхунац 1980-их. Овај систем за складиштење, који се састојао од неколико дијелова ормарића са провидним стаклом, био је изузетно популаран међу становништвом. Користили су се за књиге, телевизоре и посуђе.

Касније је била помама за плакарима а они нису били баш приступачни, па је требало доста времена да се уштеди за жељени плакар. С обзиром на све ово, овај систем за складиштење је купљен да траје.

Такав намјештај је заиста неуништив, па поједине куће и данас имају ормар "од зида до зида" који се није помјерио већ 40 година и више.

И док су се некада ови футуристички комади могли пронаћи у готово сваком домаћинству: од Вардара па до Триглава, данас су права ријеткост, а њихова вриједност на глобалном тржишту достиже износе који шокирају.

Кристал

Кристал се одувијек сматрао луксузним предметом. Традиционално се давао као поклон за вјенчања и годишњице, а затим поносно излагао на истакнуто мјесто. Вазе су скоро увијек чиниле централни дио кристалног аранжмана.

Биле су тешке, са резбареним странама које су лијепо рефлектовале свјетлост. Кристал се сматрао најважнијим знаком богатства.

Био је доступан само током већих празника: џем и бомбоне су се служили у чинијама, а шампањац се сипао у чаше, како би све било баш као код нормалних људи.

Данас људи не воде рачуна о овом некада непроцјењивом посуђу. Многи га или одмах бацају или га, без жаљења, укључују у свакодневну употребу.

Прибор за јело

Југословенке су поносно показивале свој прибор за јело само у посебним приликама и за угледне госте.

Присуство комплета прибора за јело означавало је висок статус домаћина, јер се налазио на столовима интелигенције, па чак и партијског руководства. Комплети су обухватали широк спектар предмета.

Било је скоро десетак врста само тањира, као и посудице за сос, чиније за супу са и без поклопца, сервиси за чај и многи други предмети који су ријетко коришћени у цјелости.

Данас већина људи преферира минимализам или радове савремених умјетника, па стога осликани тањири и тацне више не изазивају исте уздахе дивљења.

Теписи

Теписи су синоним доба Југославије.

Качени су на зидове, ређани на поду, како би се створила тиха, топла, пријатна и једноставно лијепа атмосфера. Тепих се сматрао обиљежјем благостања и просперитета породице. Људи су се ређали да их купе, набављали су се преко веза или куповали од спекуланата по претјерано високим цијенама.

Често су знали да подигну и кредит како би купили теписоне "од зида до зида" и тако ушушкали дом. Теписи су давани као свадбени поклони и преносили се као породично насљеђе.

Ових дана људи покушавају да се ријеше ових „сакупљача прашине“, бирајући хладан ламинат или удобан паркет.

Бунда

Жена која има бунду сматрана је дамом у Југославији. Мужеви су допуштали женама да за овај комад издвоје неколико рата како би поносно обукле исту у специјалним приликама.

Поред бунде жене су носиле и лисице око врата и крзнене капе. Данашња жена не може ни да замисли да око врата носи препарирану животињу.

(Курир)