Појавила се карта Југославије због које је срамота и БиХ и Србију и Хрватску

У којим дијеловима бивше Југославије су људи умјели да само читају, у којима да читају и пишу, а у којима су били елементарно неписмени, сазнали смо управо на поменутој карти направљеној на основу спроведеног пописа.

Занимљивости

С ким се хороскопска Вага највише слаже, а с ким најмање у кревету

Када је бивша Југославија у питању, барем у периоду из 1931. године када се званично звала Краљевина Југославија, писменост није била на завидном нивоу. И даље су се осјећале снажне посљедице вишевјековне окупације, која је друштво онемогућавала да се слободно образује и развија.

Од Дунава јужно, на познатој карти боје су свијетле, док је сјевер јарко црвен. И одмах је јасно - ту гдје је владала Аустро-Угарска, владало је и просвјетитељство, а тамо гдје су обитавали Турци - изолованост од модерних европских токова.

Ово су подаци за Србију, али и у свим другим земљама које су чиниле некадашњу заједничку државу, ситуација је била иста. Видјећемо у наставку зашто су неке регије биле писменије од других и колико има истине у томе кад се кривица сваљује на Османлије, или кад се хвале Аустроугари.

Економија

Познати трговачки ланац затвара 66 трговина: Угрожено скоро 4.000 радних мјеста

Карта која је објављена користи податке званичног пописа из 1931. и јасно показује регионалне разлике: највиши ниво писмености имале су Војводина, словеначке и дијелом хрватске области (сјеверозапад и приморски/урбани центри), док су Босна, велики дијелови Македоније, Косово и неки дијелови Црне Горе имале веома високе стопе неписмености. То су резултати пописних табела из 1931.

Гдје је писменост била највећа?

Попис из 1931. мјерио је писменост према рубрици која укључује категорије "чита и пише" и "само чита" - дакле, радило се о самопријављеној способности читања и писања обичног текста (стандардна пописна дефиниција). То значи да статистика не мјери "квалитет" образовања, већ основну функционалну способност читања и писања у тренутку пописа.

Војводина, Словенија и сјеверна Хрватска биле су жариште писмености. Ове области биле су у већој мјери под институционалним утицајем Хабсбуршке/Аустро-Угарске традиције школства, која је у многим крајевима увела обавезно основно школовање знатно раније него на југоистоку.

Хроника

Нихад Сарајкић осуђен на 40 година затвора за убиство у Сарајеву

Резултат: већа покривеност школама, јача мрежа учитеља и знатно виши проценат оних који су "читали и писали" већ почетком 20. вијека.

Подручја изразите неписмености

Босна, Херцеговина, Косово, Македонија, многи рурални дијелови Црне Горе и источне Србије: овдје су стопе неписмености биле највише.

Разлози: слаба мрежа јавних школа у многим селима, тешки терени, опште сиромаштво, традиционалне родне улоге (висока неписменост међу женама) и, веома важно, различито образовно насљеђе (вјерске школе, друга писма и језички обрасци).

На Редиту и друштвеним мрежама често се може прочитати упрошћена прича: "Зато што су вијековима били под Османлијама, ти крајеви су неписмени."

Србија

Дарко Глишић детаљно описао шта је осјећао током можданог удара

У томе има истине, али постоје и нијансе. Османска управа имала је свој сет образовних институција (мешихат, медресе, вјерске школе, кадије и судови који су одржавали писменост у арапском и турском језику у урбаним центрима), али чињеница је да је модерни, секуларни и масовни јавни школски систем (основне школе на народном језику, државна мрежа учитеља, програми) у већем дијелу Балкана интензивније развијан под утицајем и притиском европских управа - прије свега тамо гдје је Аустро-Угарска имала снажнију присутност.