Плата за један мјесец у овој дјелатности износи 186.673 КМ

Ријеч је о највећем појединачном нето примању пријављеном у Републици Српској у првих девет мјесеци ове године, потврђено је за "Независне новине" у Пореској управи Републике Српске.

Ко је примио највећа појединачна примања у Српској?

Поређења ради, просјечна нето плата у Републици Српској у септембру износила је 1.727 КМ, што значи да је наведено примање било веће од 108 просјечних мјесечних плата.

На другом мјесту листе највиших појединачних примања налази се такође радник из Источног Новог Сарајева, запослен у истој д‌јелатности, чије је примање износило 94.645 КМ.

Треће мјесто заузео је радник из Бањалуке, запослен у д‌јелатности осталог новчаног пословања, односно посредовања, са примањем од 90.615 КМ.

Међу десет највиших појединачних примања налазе се још два радника из Бањалуке. Један је запослен у д‌јелатности изнајмљивања и давања у закуп осталих машина, опреме и материјалних добара, са примањем од 90.248 КМ, док је други запослен у д‌јелатности осталог новчаног пословања, са примањем од 86.884 КМ.

Шесто мјесто на листи заузео је радник из Новог Сарајева, запослен у осталим информационим услужним д‌јелатностима, чије је примање износило 86.064 КМ. На седмом мјесту је радник из Бањалуке, запослен у осталим личним услужним д‌јелатностима, са примањем од 85.153 КМ.

Осмо мјесто припало је раднику из Добоја, запосленом у д‌јелатности осталог новчаног пословања, који је остварио примање од 83.158 КМ.

Друштво

Будимо хумани: Добрили, мајци четворо дјеце из Котор Вароша треба помоћ

На деветом мјесту налази се радник чија је лична карта издата у Горњем Вакуфу, а који је запослен у фирми на подручју Републике Српске. Ријеч је о д‌јелатности осталог новчаног пословања, у којој му је исплаћено 78.745 КМ.

Листу десет највиших појединачних примања закључује радник из Бањалуке, запослен у осталим телекомуникационим д‌јелатностима, са примањем од 67.136 КМ.

Станић: Овако висока примања нису резултат редовног рада

Економиста Миленко Станић казао је за "Независне новине" да се тако висок ниво примања може оправдати једино у случају великих научних или технолошких открића.

"Ми таква открића немамо, нити су регистрована, нити заштићена", казао је Станић.

Он је појаснио да овако висока примања могу бити резултат извлачења новца по основу добити, о чему се често говори у јавности. Како је навео, ниска стопа пореза на добит од 10 одсто појединим послодавцима омогућава да новац исплаћују кроз добит и дивиденде, умјесто кроз редовне плате, на које се плаћају порези и доприноси који укупно износе око 38 одсто.

Дивиденде и пословни аранжмани као могући разлози

"Ово је вјероватно сплет више фактора. На једној страни претпостављам да се ради о исплатама по основу дивиденде, док је на другој страни вјероватно ријеч о мањим организацијама и предузећима која су дошла до одређених пословних аранжмана. Такви послови често могу бити повезани са државним организацијама и институцијама, али и са пословима који се налазе у сивој зони, гд‌је се за мање вриједне послове остварују веће накнаде", рекао је Станић.

Истакао је да је у овакве случајеве вјероватно укључено више фактора те да се таква примања не могу остварити редовним радом и пословањем.

"Такви износи могу се остварити можда у одређеним специфичним индустријама, попут кладионичарске, али у нормалном пословању нису реални", навео је Станић.

Како је додао, исплата тако високог износа није прихватљива за домаће услове, посебно уколико је ријеч о редовним мјесечним платама које се понављају.

Тако високе исплате плата сигурно нису повезане само с радом и резултатима рада у тим предузећима", закључио је Станић.