Предсједник Подручне Привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је у нашем АТВ јутру да је гашење УНА телевизије жалосно јер се ради о компанији која је имала аспирације да постане регионална компанија.
"То је телевизија која није имала у свом програму политике и више је била оријентисана према забави и у којој је радило 80 људи. УНА је имала амбицију да проширује свој програм и да буде регионално присутна у свим земљама западног Балкана“, рекао је Рачић.
Како каже, то је чињеница коју је јако тешко објаснити.
"Нажалост, санкције ОФАК-а су дале ефекта и већ имамо компанију која није успјела да пронађе рјешење. То ће, свакако, бити мрља на ономе ко је те санкције увео јер је том одлуком угасио радна мјеста и довео у питање егзистенцију радника и њихових породица“, рекао је Рачић.
Додаје да увођење санкција фирмама и гашење УНА ТВ није у складу са правилима која каже у европском законодавству.
"Једноставно у одређеном моменту неке правне норме под притиском силе су поражене. У овом моменту притисак и санкције ОФАК-а су такве да институције Српске могу тешко да нађу рјешење за борбу против тих санкција“, напомиње Рачић.
Додаје да је стање такво да све банке које послују у Европској унији, па самим тим и код нас, да би користиле инструменте плаћања и производе имају потписане уговоре са ОФАК-ом и ако се не придржавају санкција имали би опасност да им ти производи буду укинути.
"Данас било која пословна банка без СВИФТ-а или коришћења мастер или виза картице не може да опстане. Ако бисмо ушли у ситуацију да се било која банка Републике Српске угрози онда би то био велики ударац за привреду Српске што је у оваквим околностима јако опасно“, рекао је он.
Привредни амбијент у Српској је доста комплексан.
"Ми око 70 одсто спољнотрговинске размјене вршимо са земљама ЕУ, сада имамо ситуацију да је дошло да пада тражње на западноевропском тржишту и да је криза која је настала као резултат сукоба у свијету утицала на страх и неизвјесност код грађана у Европској унији који су смањили потрошњу.
"То се пресликава на наше тржиште и имамо пад извоза у ових шест-седам мјесеци седам одсто и дошло је до пада индустријске производње“, рекао је Рачић.
Напомиње да је ситуацију додатно усложио пакет санкција који је уведен једном броју компанија у којима је запослен велики број људи.
"Углавном се ту ради о младим људима који су и корисници стамбених кредита и који су у фази стварања породица. Постоје бројни пројекти који се тичу дигитализације јавног сектора и привредних друштава који су доведени у питање и потребно је тражити рјешење“, рекао је он.
"Друга највећа посјета привредника Србије Српској"
Предсједник Подручне Привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је да је изузетно задовољан оним што је јуче урађено у оквиру пословног форума на којем су учествовали привредници из Републике Српске и Србије.
Каже да је ријеч о другој највећој посјети привредне делегације Србије Републици Српској.
"Прва је била у доба када је била приватизације Телекома, Дунав осигурања и оних највећих инвестиција из Србије. Ово је други пут да дође скоро 40 привредника из Србије. Учествовало је и 40 привредника из Српске који су билу учесници пословног форума и који су имали прилику да разговарају са привредницима из Србије“, рекао је Рачић гостујући у нашем АТВ јутру.
Истиче да су привредници из Србије веома задовољни оним што су имали прилику да виде и чују од представника Владе Српске и Србије али и представника Привредне коморе.
Партнер у организацији пословног форума привредника Србије и Српске је била и Привредна комора Србије.
"Оно што је значајно јесте да су сви привредници Србије позитивно оцијенили порески систем Српске, могућност да се не опорезује дивиденда. То је нешто што је за њих интересантно и што ће у наредном периоду представљати једну од чињеница на основу које ће доносити одлуку да инвестирају у Српску“, рекао је Рачић.
Србија је Републици Српској највећи спољнотрговински партнер.
"Око 16-17 одсто укупне спољнотрговинске размјене је између Српске и Србије. То је око милијарду евра“, рекао је он.
Како каже, размјена између Републике Српске и Србије је у задње три-четири године доста квалитетнија него што је то било раније.
"Раније смо у Србију највише извозили отпадни папир, онда жељезне конструкције а данас је то електрична енергија и то је поправило наш спољнотрговински биланс тако да је данас покривеност извоза увозом око 73-74 одсто“, додао је.
Простора за унапређење спољнотрговинске размјене између Републике Српске и Србије има, каже Рачић.
"Морамо радити на олакшању процедура на граничним прелазима. Морамо доћи у ситуацију да се признају сертификати и сви документи који прате робу између нас и Србије. Нажалост, процес ЦЕФТ-е који је омогућио слободну трговину на овом простору то није уредио и то све иде веома споро. Дужи низ година се чека на могућност олакшања тих процедура али то није дало резултата“, рекао је он.
Подсјећа да је Србија тај проблем са Македонијом и Албанијом ријешила кроз Отворени Балкан.
"Нажалост, БиХ није имала консензус око приступања Отвореном Балкану. Мислим да би Србија и БиХ требало да то уреде међудржавним споразумима“, рекао је он.
Додаје да ће Привредна комора, заједно са Привредном комором Србије, у наредном периоду иницирати према Савјету министара и Влади Србије да отклоне све недостатке који би омогућили да се процес размјене и пратеће документације међусобно призна и да нема тих застоја.
"То поскупљује саму процедуру извоза а долазимо и у ситуацију да увозници данима чекају да се роба прегледа“, рекао је он.
Рачић додаје да Република Српска, осим електричне енергије, у Србију извози лијекове, производе дрвне индустрије, жељезо и жељезне конструкције.
"Ми у Србију извозимо руде које се користе за руднике у Србији који су омогућили да се електроенергетски систем спаси од криза које су имали у рудницима. Свакодневно се из рудника у Српској извезе десетак камиона за Србију што је поправило наш спољнотрговински биланс“, каже он.
