Још једно тмурно јутро освануло је у Босни и Херцеговини, не само у метеоролошком смислу, већ и у оном много озбиљнијем – економском.
Док су свјетски аналитичари већ дуже вријеме упозоравали на Трампову политику протекционизма, па су тако, Црна Гора и Сјеверна Македонија правовременим дјеловањем успјели избјећи веће царинске стопе, у БиХ се мало ко тиме озбиљно бавио. Сматрало се да ће америчке царине остати проблем Европске уније, Кине или Мексика. Међутим, ново отрјежњење стигло је када се на листи земаља које су погођене овим мјерама нашла и Босна и Херцеговини.
На конференцији за медије, амерички предсједник Доналд Трамп представио је графикон који јасно показује како БиХ на америчке производе примјењује царинске стопе од чак 70 посто. У складу с његовом политиком реципроцитета, Вашингтон је одлучио одговорити истом мјером – увођењем царина на робу из БиХ у висини од 35 одсто.
Међутим, БиХ није једина погођена. Слична судбина задесила је и Србију, којој су наметнуте царине од 37 одсто. На листи се налазе и друге економске силе – Кина (34 одсто), Индија (26 одсто), Јапан (24 одсто) и Европска унија (20 одсто). Ове одлуке су дио Трампове дугогодишње стратегије смањења зависности САД од увоза и јачања домаће индустрије.
Шта то значи за БиХ?
Ова одлука долази у тренутку када БиХ већ биљежи драматичне трговинске дисбалансе. Према подацима Министарства вањске трговине и економских односа, у првих шест мјесеци 2024. године, укупан обим робне размјене износио је 22,01 милијарду КМ, при чему је увоз достигао 14,05 милијарди КМ, док је извоз остао на скромних 7,96 милијарди КМ. Спољнотрговински дефицит је алармантних 6,09 милијарди КМ, а сада ће постати још већи јер ће извоз БиХ у САД постати знатно скупљи и неконкурентан, пише "Аваз".
Занимљиво, БиХ је већ годинама тек миноран трговински партнер САД, с извозом од свега 200 милиона КМ у 2024. години.
Главни производи које БиХ пласира на америчко тржиште су намјештај, производи од метала и прехрамбени артикли. Још 2008. године БиХ је извозила 53 различита производа у САД, док је данас тај број знатно мањи.
Док власти БиХ и даље пасивно посматрају развој догађаја, остаје нејасно како ће се домаћа економија прилагодити новим тржишним условима. Изостанак озбиљне индустријске политике и дугогодишња зависност од увоза сада долазе на наплату. БиХ улази у нови период економске несигурности, а једино сигурно је да ће се посљедице осјетити кроз још већу неизвјесност за домаће произвођаче и грађане, преноси "Аваз".
.jpg)
