Суша и гориво дижу цијене намирница у Српској?

Пољопривредници упозоравају на пад приноса и лошији квалитет производње. Ако се врућине наставе, посљедице би могле бити знатно озбиљније до јесени.

Гориво, суша, климатске промјене – геополитичка ситуација је промјенљива, која се брзо прелијева на тржиште Републике Српске. Из Савеза синдиката поручују, радници нису криви, обавеза институција и послодаваца јесте да заштите радника и њихову куповну моћ.

"Радници нису одговорни за повећање цијена на свјетском тржишту, али они су први који осјете тај удар, такође мислимо да је обавеза институција и послодаваца кроз раст плата радника да заштите куповну моћ радника у Републици Српској", рекао је Ведран Јуришић, економиста Савеза синдиката Републике Српске.

"Имамо свакодневна микро поскупљења и готово свих роба, тако да ми то на прву не примјетимо, јер то нису озбиљна поскупљења, а са друге стране то наравно да утиче на кућне буџете и повећање трошкова живота", каже Зоран Павловић, економиста.

Ове године високе температуре највише погађају кукуруз, али поскупљења када је у питању пољопривреда зависе искључиво од стања на европском пољу.

"Пољопривредни производи су везани за стање на европском тржишту, тако да суша као суша само на овом подручју неће продужити проблеме у случају раста цијена, уколико не буде посљедица суше у Европи, а да ће штета за пољопривреднике бити велика сигурни смо, обзиром да значајни број пољопривредника узгаја кукуруз коме значајно смета суша", каже Саша Тривић, члан Савјета за развој Републике Српске.

Надлежни истичу да мјерама које спроводе покушавају да обезбиједе стабилно стање на тржишту. У складу са климатским промјенама пољопривредници Српске прилагођаваће се модернизацији. Влада настоји обезбиједити савремене системе наводњавања.

"Ми смо негдје успјели у Републици Српској да свим овим мјерама задржимо стабилно стање, сва она учешћа у регресираном дизел гориву, па додатних 10 фенинга, могли смо ми у јавности да чујемо критичаре да то није довољно, наравно, није никад довољно, али ево показало се на терену да ми имамо производ, имали смо квалитетан род пшенице, могли смо да видимо када је била жетва у току", истиче Анђелка Кузмић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

"Ми смо кренули у реализацију пројекта отпорности пољопривредне производње на климатске услове, тако да планирамо 31 милион конвертибилних марака да инвестирамо у системе наводњавања, ови системи ће бити распоређени у наших 20 локалних заједница које су се пријавиле, али исто тако оне које нису наши пољопривредни произвођачи неће остати без подршке", јасно наглашава Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Струка упозорава да је највећи проблем за биљке – сунце, плод је потребно заштити од сунчевих зрака.

"Нису проблем толико температуре 35-40 степени, проблем је у јачини сунчевих зрака, сунчеви зраци су јачи, немамо више озонског омотача, као прије, нико више сада ни не говори о озонском омотачу, да ли га има или нема, али једноставно на терену у башти, у пластенику, воћњаку, шта се дешава, земља је превише сува, уколико плод није заштићен, изгледа као да сте га ставили на плочу", рекао је Бојан Кецман, стручни сарадник за пољопривреду у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Ако се питају грађани, најбитније је да превелике суше не буде у новчаницима, док пољопривредници очекују макар дан кише за своје плодове.