У овим земљама се најдуже чека на остварење пензије

Просјечна старосна граница за пензионисање у ЕУ се очекује да буде близу 67 година до 2060. године.

Очекивани радни вијек у државама Европске уније (ЕУ) у сталном је порасту посљедњих деценија, што значи да људи проводе све више година на послу.

У Дубровнику јутрос у пет часова 30 степени

Према подацима Евростата, у 2024. години просјечно очекивано трајање радног вијека у ЕУ било је 37,2 године, што је повећање од 2,4 године, или 7%, у поређењу са 2014. годином, када је било 34,8 година.

Унутар ЕУ, очекивани животни вијек креће се од 32,7 година у Румунији до 43,8 година у Холандији.

Када се у прорачун укључе земље кандидати за ЕУ и земље ЕФТА, распон се креће од 30,2 године у Турској до 46,3 године на Исланду.

Ко ради најдуже?

Географски обрасци су јасни: земље сјеверне Европе, посебно нордијске земље, предњаче. Исланд је на врху са 46,3 године, а следе Холандија (43,8), Шведска (43), Данска (42,5), Норвешка (41,2) и Финска (39,8).

Ова ријеч је проглашена за најљепшу у српском језику

Западна Европа такође има високе просеке – Швајцарска (42,8), Ирска (40,4) и Њемачка (40) су међу водећима. Међутим, Француска (37,3), Белгија (35) и Луксембург (35,6) су око или испод просјека ЕУ.

Јужна Европа биљежи различите резултате – Португал (39,3) и Малта (39) су изнад просјека, док су Италија (32,8), Грчка (34,8) и Шпанија (36,5) знатно ниже.

Мотоциклиста преминуо од повреда задобијених у тешкој несрећи

Источна Европа је углавном око просјека – Мађарска (37,4) чврсто стоји, док Румунија (32,7) и Бугарска (34,8) заостају.

Југоисточна Европа и Балкан, укључујући Турску (30,2), Сјеверну Македонију (31,5) и Црну Гору (32,1), имају најкраћи радни вијек – подаци за Македонију и Црну Гору су из 2018. године.

Зашто су разлике толико велике?

Према ријечима професора Морица Хеса са Универзитета примјењених наука Нидерајн, кључни фактори су:

Институционални оквир – правила о пензионисању и тржишту рада, укључујући старосну границу за пензионисање.

Дискриминација по основу старости (ејџизам) – у земљама у којима старији радници нису дискриминисани, они дуже остају у радној снази.

Какво нас вријеме очекује данас?

Професор Тимо Антила са Универзитета у Јивескили истиче да породични модели, пензиони системи и организација бриге о старијима утичу на дужину радног вијека.

Евростат наводи да се чак 81,5% разлике у очекиваном животном вијеку може објаснити стопом учешћа у радној снази – земље са нижом стопом имају краћи радни вијек.

Будућност: Пензија до краја

Неколико земаља је већ подигло старосну границу за пензионисање. ОЕЦД проћењује да ће до 2060. године просјечна старосна граница за пензионисање у ЕУ бити близу 67 година, а у неким земљама чак и преко 70 година, преноси Euronews.