У БиХ је пољопривредно-прехрамбени сектор током девет мјесеци забиљежио дефицит у износу од 2,6 милијарди КМ и повећан је за седам одсто у односу на дефицит у овом индустријском сектору у истом периоду 2022. године, речено је Срни у Спољнотрговинској комори БиХ.
Дефицит је прошле године износио око 2,4 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом у прва три квартала износила је 23,9 одсто.
Из Сектора привреде наведено је да је вриједност извоза пољопривредно-прехрамбених производа за девет мјесеци износио нешто више од 816 милиона КМ, што представља 6,3 одсто укупног извоза БиХ, док је увоз износио око 3,4 милијарде КМ, са учешћем од 16,1 одсто у укупном увозу земље.
Најзначајнији спољнотрговински партнери БиХ у размјени за поменути период су земље Цефте и ЕУ и то Хрватска, Србија, Црна Гора, Македонија и Њемачка, када је ријеч о извозу, док се највише увозило из Србије, Хрватске, Словеније и Италије.
Када се посматра структура извоза у прва три квартала, из Коморе су истакли да вриједносно највећи удио у извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора чине млијеко и разни млијечни производи и јаја који су се највише извозила у Црну Гору, Хрватску, Македонију, те Србију.
Ту су још и мед који чини 12,9 одсто укупног извоза овог сектора, производи на бази житарица и брашна, слатки кекси и вафли, те други пекарски производи који су се највише извозили у Хрватску, Србију, Словенију и Црну Гору, а представљају 12,6 одсто укупног извоза.
Јестива биљна уља чине 12,5 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбеног сектора, а водеће земље извоза су Аустрија, Израел, Њемачка и Србија, безалкохолна, алкохолна пића и воде су се највише извозили у Хрватску, Србију и Црну Гору и представљају 9,6 одсто укупног извоза овог сектора.
- Ако посматрамо структуру извоза количински, највећи удио у извозу чине безалкохолна, алкохолна пића и воде - 26,2 одсто укупног извоза, млијеко и разни млијечни производи, јаја, мед 13,6 одсто, те јестива биљна уља и масноће 9,8 одсто укупног извоза - истакли су из Коморе.
Анализирајући извоз пољопривредно-прехрамбених производа, из Коморе наглашавају да је значајни раст извоза вриједносно забиљежен код млијека и млијечних производа и то за 21,8 одсто, меса и јестивих клаоничких производа за 18,8 одсто, у кондиторском сектору, код производа кекс и вафли 32,8 идсти, те безалкохолних и алкохолних пића 16,2 одсто.
- Када говоримо о паду извоза у првих девет мјесеци највећи пад вриједносно забиљежен је код воћа и орашастих плодова и то за 28,9 идсти, те шећера и производа на бази шећера 26,2 одсто - рекли су из Коморе.
Према структури група производа, вриједносно највећи удио у увозу пољопривредно-прехрамбеног сектора чине безалкохолна, алкохолна пића и воде са 12 одсто укупног увоза, док су водеће земље увоза Хрватска, Србија, Словенија и Мађарска.
У великим количинама увозило се месо и клаонички производи 10,8 одсто укупног увоза овог сектора, а водеће земље увоза су Италија, Холандија, Пољска, Аустрија, Њемачка, затим разни прехрамбени производи и додаци прехрани /9,5 одсто укупног увоза, водеће земље увоза Србија, Хрватска, Словенија/, као и производи на бази житарица и брашна, слатки кекси и вафли, те други пекарски производи који чине 7,7 одсто укупног увоза, док су водеће земље увоза Србија, Хрватска, Турска и Њемачка.
Количински посматрано, највише су се увозиле житарице, и то 20,8 одсто укупног увоза пољопривредно-прехрамбеног сектора, затим безалкохолна, алкохолна пића и воде 19 одсто, те храна за животиње и препарати који се користе у исхрани животиња 21,1 одсто укупног увоза.
Када се анализира укупна вриједност спољнотрговинске размјене пољопривредно-прехрамбеног сектора за три квартала ове године, примјетан је раст обима спољнотрговинске размјене за пет одсто у односу на референтни период годину раније.
- Ово повећање обима односи се само на вриједност, а не на количину, јер уколико сагледамо спољнотрговинску размјену количински у односу на исти временски период у 2022. години примјећујемо пад од 1,7 одсто - закључују у Спољнотрговинској комори.
