Какве тајне крије Петропавлов манастир? Археолози дошли до значајних открића

''И управо ова наша ископавања су показала да смо ми истражили сада један дио те средњовијековне некрополе. Кажемо средњовијековне зато што имамо натпис тројице синова који су подигли својој мајци гроб из 12 вијека'', рекла је Ивана Грујић, директор музеја Херцеговине.

''Имамо античку керамику, имамо новац који припада крају 4. вијека. и имамо одређен број налаза који одговара времену сахрањивања, у периоду од 14. до 16. вијека, казао је Дејан Булић, из Историјског института, Београд.

Бања Лука

Почиње наплата паркинга у Бањалуци: Грађани нису задовољни

Многи археолози вршили су ископавања у Петропавловом манастиру. Она најранија потврдила су да је ово мјесто било важна станица на старом путу према Дубровнику. Откривена је крстионица у цркви Светог Павла, као и новац цара Константина. Сада, са овим налазиштима, јаснија је слика из тог времена.

''За нас је то занимљиво, јер истражујемо систематски савременом методологијом, гробове који се налазе испод тих надгробника који су у литератури познати као стећци. Њих пуно има у овом крају, али недостају археолошка истраживања управо таквих некропола, рекао је Дејан Радичевић из Одјељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Србија

Деда (75) претукао супругу када је одбила да имају сексуални однос

А када се крене дубље открива се још старији слој. Онај римски, из четвртог вијека, кажу археолози.

''Ми смо пронашли новац цара Валентинијана, то вам је прва и друга половина 4. вијека. На овом мјесту је ипак у непосредној близини постојало и римско насеље'', казала је Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.

''А сада и старији слој из римског доба, који се уклапа у неку општу слику упознавања цијелог овога простора, који су по цијелом пољу расејани споменици из Римског доба, рекао је Дејан Радичевић, из Одјељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Србија

АТВ на Косову и Метохији: Срби чувају своја огњишта

Камен по камен, слој по слој, све указује на то да је ово мјесто једне богате историје и сједиште тадашње епископије, које је касније пренесено у требињски Стари град. А манастир Светих апостола Петра и Павла, остаје не само најстарији, већ и један од највриједнијих чувара историје овога краја.