У селу Појезна живи брачни пар Марић који су за Јутјуб канал "Животне приче" открили како су организовали своју сахрану.
Појезна је мјесто поред Дервенте, а ово двоје људи су се како кажу "живи сахранили". Иако звучи страшно, ипак је то само била њихова задушна вечера, коју су хтјели да организују док су живи, јер кад умру - не би имао ко.
Драгица и Драган Марић кажу да су добро, да су здрави и да им ништа не фали. Драгица је дошла из Србије у БиХ 2000. године, и то јој је био први пут да је напустила своју земљу. Од те 2000. године живи у БиХ, пуне 24 године. Драган је рођен у селу Појезна, а њих двоје је спојила љубав.
"Нашли смо се у Новом Саду у 'Клубу усамљених'. Не знамо да ли то постоји још увијек, али тада је то било популарно. Ја сам са једном пријатељицом отишла тамо, рекла је да идемо да се дружимо. Тамо има доста музике, игранке, лијепих момака", рекла је Драгица.
Драган је тад био слободан човјек, али прије брака са Драгицом имао је двије жене.
Они су описали како је изгледала "генерална проба" њихове сахране која је била у Појезни.
"Ја сам прије пар година направио споменик и кад сам то одрадио онда сам нешто размишљао. Пошто ја немам дјеце онда сам одлучио да одрадим ту задушну вечеру. Кад ја умрем мени то нема ко да уради. Драгица је била против тога, јер то у овом селу нико није то урадио, али послије је попустила", рекао је Драган.
Пар је објаснио и како су звали људе на своју сахрану.
"Биле су позивнице, као за свадбу. А свадбу нисмо ни правили кад смо се упознали. Било је око 250 људи на сахрани, неки су се мало чудили, неки и нису. Питали су како нам је то пало на памет", испричала је Драгица.
Драган је додао да је он први на својој задушној вечери повео коло, а то весеље је трајало до ујутру.
Прво су се људи окупљали у њиховој кући, како кажу, а онда су сви продужили на гробље, па правац у ресторан. По обичајима било је и хране, пића, свијеће и молитва.
"Ту је било прасетине, јагњетине, колача, торти. Свако је могао да пије шта је хтио, то сам ја газда спремио и поручио. Сахрана је била 20.8.2016. године и ко год ме од комшија и пријатеља сретне кажу ми: 'Па зар ти ниси умро', а ја им кажем да сам се поново родио", испричао је Драган.
Како каже сад живи нови живот и да му је сав терет пао са рамена.
"Ја сам све одрадио. Сад кад умре било ко од нас двоје, зовем музику, телевизију и новинаре и четири човјека који ће да ме однесу и спусте и ја ћу све да платим. А ја са попом нисам добар, са њим сам се замјерио. Он ми је рекао да сам ја против Бога урадио и да то није у реду, али сам ја рекао да ми онда он ни не треба кад умрем. Ја ћу то по мојим обичајима да урадим и све сам завршио да нико не мора послије да се мучи. Ја ћу оставити паре и опроштајно писмо да се то прочита на гробљу", рекао је Драган и додао да нису умрлице штампали, само позивнице.
Драган је испричао да није хтио да прави никакав циркус од тога, само да се обезбиједи, јер послије њега неће остати нико.
"Мислио сам ако оставим паре, тај неко ће то да да негдје другдје, а ја ћу да останем без споменика. Хтио сам док сам жив да видим своју гробницу. Више волим ону гробницу него кућу", каже он.
