Из Бона у Њемачкој породица Вафцик преселила је у Шаринце код Прњавора. Ту су, причају за АТВ, пронашли све оно што у Њемачкој нису имали.
Природа је прелијепа, људи добри и срдачни. Баш у таквој средини, млади брачни пар, Данијел и Алина, жели да одгаја свог сина Марлона и развија посао – хотел за коње.
- Прво сам био у Ливну, то ми се није свидјело. Тражио сам даље и срце ме довело у Прњавор. Купио сам овдје кућу и 40 дунума земље. Реновирамо кућу, двориште, припремамо све за градњу штале за коње. Ту је сада 10 коња из Њемачке и Аустрије који су били у спорту, више нису, а њихови власници не желе да коњи угину - прича Данијел Вафцик.
Имање које су купили је право градилиште. Радови трају већ три седмице. Породици помажу и пријатељи из Њемачке, али без добрих комшија, признају, све би било много теже.
- Чим сам прошла кроз село осјећала сам да је то мјесто којем припадам. Сада коначно мој син има једну кућу и природу гдје да се игра, а добио је и баку, нашу комшиницу одмах преко пута нас - додаје Алина Вафцик.
Комшиница Невенка 40 година је провела у Швајцарској. Тек се вратила у своје село и одмах опет пропричала на њемачком. Зна, каже, како је бити у „туђем“ свијету без игдје икога свог. Комшијама преводи, помаже да све лакше договоре са мајсторима.
- Људи раде, он плати, не тражи ништа џабе. Човјек је дошао да тражи мјесто гдје ће радити, зарадити, градити и своју породицу. Ми смо срећни због тога, срећни смо и због Швабе што је дошао. Ми га тако зовемо мали Швабо. Он се не љути, ми смо га прихватили тако како јесте - каже Невенка Јанковић, комшиница породице Вафцик.
А прихватају Данијел и Алина српски језик. Полако уче, а учиће и свог сина.
Све је то народу у Шаринцима чудно и симпатично. Кажу, Нијемци су их изненадили.
- Ја сам њима пожелио срећу, здравље, да буду лијепо, нађу лијепе комшије - истиче Гаврило Стојнић, комшија.
Све смо то већ нашли, одговарају Данијел и Алина. Одушевљени су људима и природом у Прњавору. Своје утиске пренијели су и родбини.
А ускоро ће им у Шаринце доћи у посјету и родбина из Њемачке. Кажу, ко зна, можда се и родбини допадне ово прњаворско село па и они одлуче да се преселе баш ту.
