Доктор Микајло Лазић у емисији "Имате ријеч" истиче да је Семберија специфичан крај у односу на друге дијелове наших простора и да су Семберци добри и вриједни људи.
"Семберици су јако добри и вриједни људи. Специфичан је крај у односу на све друге дијелове и регионе наших простора. Храбри, поносни и помало пркосни. Када добијете њихово повјерење стварно га имате, не смијете га изневјерити. Ако га изневјерите, губите повјерење заувијек. Ми смо некако на тромеђи, ту је Србија, Војводина, Мачва, Шабац, близу смо Тузле. Доста је људи дошло што је обогатило Семберију. Све је то допринијело фином менталитету који Семберци имају. Поносни су доста и то цијеним код њих", каже в.д. директора Опште болнице Свети Врачеви Бијељина.
Доктор Микајло Лазић, в.д. директора Опште болнице Свети Врачеви Бијељина.
Он истиче да је Семберија што се тиче села напредна средина, али треба доста да се ради од путне инфраструктуре, преко улагања у водоводну мрежу.
"Људи се жале на оно што их тишти. Што се тиче Бијељине као и других средина и она има своје специфичности. Највише се људи жале на инфраструктуру, гужву у граду, мали број паркинга, недостатак структура које чине град урбаном средином. Ипак је Бијељина други град по величини у Републици Српској. Град који има преко 100.000 становника. Има ту ствари које би могле да се унапријед. Воли народ да изнесе свој став и треба га саслушати и увијек је у праву. Требате се кретати. Ја сам увијек био међу народом. У ординацији сам доста дуго и чујете шта их тишти", каже Лазић.
Коментаришући стање са љекарским кадром Лазић истиче да је све мање одлазака у иностранство.
"Једно вријеме је одлазио кадар, мислим да сада мање одлази. Што се тиче болнице у Бијељини, ми немамо проблема са одласком кадра. Јесте био период када је било одлазака љекара из једне болнице у другу, генерално у иностранство није много отишло. Отишла су четири љекара у посљедњих седам-осам година. Наравно, отишло је дјеце која су са факултета из Новог Сада, Београда директно у иностранство. Бијељинска болница нема проблема са приливом кадрова. Долазе љекари код нас. Сваки љекар који се ради буде запослен и врло брзо му се да адекватна специјализација. У моје вријеме није било много специјализација, а сада већини љекара се потрудимо да пружимо оно што желимо".
Лазић тврди и да нису оправдане тврдње да љекари не треба да се баве политиком.
"Зашто једној професији ускратити да се не бави политиком. Љекари су једни од највриједнијих људи, најинтелигентнијих људи, кроз школовање највише труда уложе да би дошли до те титуле доктора. Љекарски посао није нимало лак. Зашто таква грана не би могла да утиче на друштвене токове и стање око себе. Противник сам напуштања посла љекара да би се бавило неким другим послом. Али, може се радити паралелно. Да останете љекар и да радите оно што треба да радите, а зашто се не би бавили политиком. Ако неко долази у контакт са народом то су љекари, ако ико ослушкује стварне проблеме народа то су љекари. Имате примјер професорке Данице Грујичић која је била и министар здравља и радила је као љекар. Није напустила посао неурохирурга. Имате доктора Зорана Радојичића који је био градоначелник Београда. Никада није напустио Тиршову клинику, сваки петак је био у амбуланти. Требате ускладити ствари и поставити приоритете. Не напуштати медицину, али се бавити политиком и утицати на токове у којем смјеру друштво треба да иде", поручује Лазић.
Он истиче да би политика требала да поправља стање у друштву, а да је огађено занимање управо због тога што се свако бавио политиком и свако је долазио да изражаја чак и они којима није мјесту у нормалним околностима у савременом свијету.
"Доста је било лажних обећања, празних прича, због тога је политика огађена. На западу није лош посао, само је код нас некако дошло до тога да политика није популарно занимање", каже Лазић.
