У борби за муштерије са великим трговинама опстајемо само захваљујући квалитету домаћих производа, причају продавци на теслићкој зеленој пијаци.
Није им лако. Из године у годину, кажу, све је мање купаца, а мање је и становништва.
"Нудимо квалитетнији производ, ниже цијене, више рада око тога, труда, ето тако. Домаће, а Бога ми, велика је обавеза држати стоку, хранити и то", говори нам продавац Божана Ђукић.
"Само са квалитетном робом, ја мислим, фришко, уредно то је много значајно да буде и то је то. Онда, кад је домаће то много значи", каже Адила Аличковић.
Занимљиво је да на теслићкој пијаци купују углавном људи зрелијих година. Млађих готово и да нема, ни међу купцима, а ни за тезгама. Сталне муштерије причају због чега се пијаци увијек радо враћају.
"Зато што вјерујем ово да је домаће и да је здравије, зато",
"Да се прошета ради народа, нема велике куповине",
"Сретнемо се на пијаци увијек неког нађемо па долазимо тако. Понуда је океј, али нема опет колико би требало да буде", говоре нам купци.
А мањак теслићких произвођача један је од старих проблема локалне зелене пијаце. Због тога су за готово сваким другим штандом продавци из сусједног Јелаха из ФБиХ.
"Ја долазим већ 40 година. Али сад сам мало старија па зими не долазим зими. Прије двије седмице почела сам долазити", каже Фатима Хасаничевић, продавац из Јелаха.
"Код мене се купује све овдје, има цвијећа, има трајница, имамо једногодишњег биља, свега имамо по мало", рекао је продавац Есад Бошњак.
А пијачни дан у Теслићу је четвртак. Тада је најбољи пазар и попуне се готово све тезге. Радним данима ту је тек неколицина упорних малих произвођача из Теслића. Причају нам да су њихове тезге мала радна мјеста са душом коју велике трговине никад неће имати.
