Перо Шобот један је од Срба повратника у селу Бравско код Босанског Петровца. Вратио се 1998. године и каже да је стање тада било катастрофално. Ни данас додаје, није ништа пуно боље, јер нема у близини ни трговину ни Дом здравља. Самохрани је и отац троје дјеце.
- Живи се нормално, скромно, није нешто Бог зна шта, све је то старији народ. Млади одлазе, а ми старији остајемо - каже Перо Шобот.
Помажемо тати колико можемо. Вољели би да наше село постане богатије дјецом, поручују млади.
- Устајемо око пола 6, зависи, ако тата ради онда у 6. Спремамо се за школу. Кад дођемо кући онда ложимо ватру, једемо, учимо играмо се - прича Адријана Шобот.
Из општине Босански Петровац наводе да је сваки вид помоћи породицама које су упркос бројним проблемима остале на освојим огњиштима добро дошао.
- Највише волимо оне људе који не забораве свој завичај и који се не одроде од њега. Нажалост, Босански Петровац има доста својих синова и кћери ван Босанског Петровца - рекао је Немања Давидовић, предсједавајући општинског вијећа Босански Петровац.
У селу Бравско данас живи око 150 становника. Прије рата, према попису из 1991. ту је било скоро хиљаду људи.
