Високи кривични суд (ВКС) одбио је жалбу С. Р. (58) и потврдио рјешење Жупанијског суда у Задру о одбацивању захтјева за обнову кривичног поступка у којем је 2017. осуђен на 40 година затвора због дугогодишњег силовања малољетне кћерке и силовања супруге.
Суд сматра како је првостепени суд правилно и основано одбацио захтјев осуђеника за обнову кривичног поступка, уз ваљано образложење да С. Р. у свом приједлогу не износи нове чињенице нити подноси нове доказе који би били прикладни да имају основа за ослобођење од оптужбе или осуди по блажем закону.
"То се односи и на налаз болнице којим С. Р. покушава оспорити своје очинство над жртвом", истиче суд.
ВКС је прецизирао како је првостепенски суд већ раније донио мериторну одбијајућу одлуку по таквом захтјеву оптуженика која је потврђена одлуком вишег суда јер резултати биолошког вјештачења потврђују да су Г.Р. и С.Р. родитељи злостављане кћери са 99,9 одсто вјероватноће, те да су с истим постотком вјероватноће осуђеник и његова вишеструко силована кћерка родитељи једног дјетета.
Током доказног поступка утврђено је да је С.Р. кћерку почео злостављати док је она имала 12 година, што је наставио радити идућих 16 година, а током којих ју је на дневној бази силовао чак 1.550 пута.
Према писању медија, преноси Нови лист, злостављана дјевојчица је с оцем добила дијете, а у доби од 15 година покушала је и да се убије.
Осим ње, С.Р. је злостављао и супругу и петеро дјеце која су, како је речено током изрицања пресуде, свакодневно трпјела његове вријеђања и физичка злостављања.
Осим због полног искориштавања и злостављања дјеце, С.Р. је осуђен и за силовање супруге која је 1996. године с дјецом покушала одселити од њега, али јој то није успјело.
Медији су писали да је злостављана супруга помоћ потражила у Центру за социјалну заштиту гдје су јој рекли да "не желе имати посла с тим луђаком".
Психијатријско вјештачење показало је да је С. Р. урачунљива особа с поремећајем личности, а осим издржавања затворске казне, одређена му је и безбједносна мјера психосоцијалног третмана.
Такође је утврђено да током почињења свих кривичних дјела није имао ни најмању грижњу савјест, те да занемарује друштвене норме и не прихваћа одговорност за своја дјела.
