Марлене Т. (74) је тог 30. новембра, 2024. године шетала свог пса сеоским путем у Гунтрамсдорфу, као и сваког дана. Међутим, негдје око пола десет, одједном су је напала два мушкарца и увукли у аутомобил.
Она је почела да дозива у помоћ, али никога није било. Ставили су јој мараму на уста, како не би викала. А, затим су почели да јој пријете да ће јој наудити дјеци, ако их има и ако “не буде добра”.
Како је још раније објављено, нападачи су из БиХ и Хрватске, а Марлене каже да је млађи био насилнији.
“Рекла сам му: Ја сам стара жена, шта хоћете од мене? А, онда ме питао колико имам година. Рекла сам 76 умјесто 74, јер сам мислила да ће ме пустити. А, он је само одговорио: Добро је, не можеш остати у другом стању”, присјећа се Марлене Т. овог хорора. Каже да јој је тада постало кристално јасно шта се заправо дешава.
Каже да се уплашила да жива неће изаћи из аута. Додаје да је млађи покушавао да је присили на орални секс, док је други сједио за воланом. Млађи ју је ударио шаком у лице неколико пута, а други, који је сједио за воланом, јој је држао ноге да се не опире.
“Била сам сигурна да, кад први заврши, да ће ме силовати и други”, рекла је она.
Међутим, тада се десило нешто што ју је спасило. Наиме, пролазник је чуо њене крике и позвао полицију.
“Мислим да се никада у свом животу нисам тако обрадовала полицији. Тада сам знала да је готово. На лицу мјеста су ухапсили млађег насилника, док је старији покушао да побјегне аутомобилом”, рекла је она.
Ипак, Марлене је успјела да запамти број регистарске таблице и тако га је полиција и пронашла. Обојица су одмах спроведена у затвор у Винер Нојштату.
Њен адвокат каже да ако се докаже да је силовањем нанесена тежа тјелесна повреда (која подразумијева најманеј 24 дана лијечења), онда би могли бити осуђени на пет до 15 година затвора.
Марлене признаје да и данас иде код психотерапеута, те да мора да узима лијекове.
“Чим чујем некога да хода иза мене, успаничим се. Сада увијек носим сузавац са собом, гдје год идем”, каже Марлене, која додаје да се потпуно отуђила од родбине и пријатеља, јер и даље осјећа срамоту због свега што јој се десило.
“Још увијек имам сјећања на тај дан, имам осјећај да бих могла да вриштим кад се сјетим тога. Толико су ме понизили, просто, не знам како ћу даље”, рекла је Марлене Т. за аустријске медије.
.webp)
