Далибор Мандић (37), оптужени за свирепо убиство Ариела Богдановића (28), испричао је у Окружном суду у Бањалуци да му је цијели случај намјештен, а да му је признање злочина, у полицији и пред тужиоцем, изнуђено под присилом!
Иако је потврдио да га полиција, ни тужилац нису тукли, нити му нанијели повреде Мандић је, свједочећи у своју корист, тврдио да је злочин признао како би ”избјегао батинање и злостављање”.
”Инспектор Милорад Тодоровић је захтијевао да признам и говорио да га само то занима. Галамио је на мене, дерао се као манијак, а у једном тренутку ме је са лисицама извео из канцеларије и завезао за степенице у ходнику. Држао ме је за мајицу на леђима и викао да признам. Лице ми је било 20 cm од степенице и сваки час сам очекивао ударац. Осјећао сам да ћу бити разбијен... Мислим да сам признањем спријечио физичко злостављање”, устврдио је Мандић.
Злочин признао и пред тужиоцем
На питање зашто је онда убиство признао и у тужилаштву, оптужени је рекао да се код тужиоца задржао свега два три минута. Потврдио је да тужилац није вршио притисак на њега, већ да га је само питао да ли остаје код изјаве коју је дао полицији, што је он потврдио.
”Био сам у делиријуму. То је трајало 36 сати. Био сам гладан, жедан, испрепадан, истраумиран, стресиран, секунде су требале да се онесвијестим”, рекао је Мандић, наводећи да је знао да ће доћи вријеме када ће имати прилику да све исприча, а што је дочекао у суду.
Он тврди да су у креирању његовог признања учествовали други инспектор и записничар, па чак и његов тадашњи бранилац. Тврдио је да ријечи које су написане у изјави нису његове, те да је све потписао без читања.
Након признања инспектори су Мандића водили на ”показ лица мјеста”, односно мјесто гдје је одбацио одјећу, као и на локацију на којој је наводно бацио нож (одјећа је пронађена у контејнеру, а нож није пронађен, оп.а.).
”Морали су ме смјестити у улогу починиоца и ја сам се ставио у ту улогу. Рекао сам да сам нож бацио у Врбас, што сам измислио”, устврдио је Мандић.
Прихватио улогу починиоца
За пронађену одјећу је имао другачије објашњење. Тврдио је да му је црвена јакна, заједно са винским чепом подметнута у стан у ноћи убиства 2. децембра прошле године. Посвједочио је да је ту јакну, чеп и свој сиви дукс бацио у контејнеру у Крфској улици. Објаснио је да се на то одлучио након што је у медијима прочитао да је Ариел Богдановић убијен на бензинској пумпи код студентског кампуса у Бањалуци, гдје је то вече вјежбао, те након што је на Фејсбуку видио да је објављен снимак убиства.
”Био сам у шоку због тог догађаја. Ужасно! Иако с Ариелом нисам био добар, то ме је потресло. То нико не заслужује. Не познајем нападача. Видио сам да је починилац био у црвеној јакни и помислио да се неко са мном неслано шали. Тада сам посумњао да неко хоће да ми намјести. Нисам имао везе с том јакном. Када сам схватио шта сам нашао то ме је препало, јер сам отприлике у том времену био у кампусу, неких 200 метара од мјеста догађаја. Нисам хтио да ме било ко повезује с тим и зато сам то бацио”, рекао је Мандић.
Оптужени је ”реконструисао” своје кретање критичног дана. На посао је ишао аутобусом јер је, како тврди, раније повриједио леђа у теретани, али је током вечери ипак ишао на џогирање, у теретану и шетњу.
Јакна била подметнута у стан
Радио је до 17.15, а кући се вратио око 18 часова. На џогирање је ишао око 19 и тада је боравио у кампусу гдје се, како тврди, истезао због повреде леђа. Када је завршио џогирање вратио се у стан да остави мокре патике и сиви дукс (који је пронађен у контејнеру). Потом је отишао у теретану у Борику, у коју је дошао око 21 часова. Тврди да је претходно, по изласку из стана, у сивом каравану примјетио два сумњива човјека, које је и раније знао да види пред станом. Око 22 се вратио кући и тада сумњивих људи није било, али је затекао отворена врата стана, а с унутрашње стране на кваки је затекао црвену јакну.
Судија Драган Улетиловић инсистирао је да објасни зашто је бацио одјећу, а посебно зашто је бацио и свој сиви дукс. Мандић је упорно одговарао да је то учинио зато што је у том дуксу био у кампусу. Тврди да је након свега наведеног отишао у шетњу, преко Градског моста до центра и назад на Старчевицу преко Венеција моста.
Полиција му је дошла на врата око 3 сата ујутро, али није желио да им отвори. Говорили су му ”Далиборе отвори”, али је он у страху одбијао да отвори, наводећи да ће звати полицију. Тада су му саопштили да је пред вратима полиција, али им није вјеровао па је ипак позвао 122. У кућу их је пустио када су му показали значку и тада је ухапшен.
Промијенио 30 станова
Мандићево свједочење је трајало готово четири сата. За то вријеме је причао о свом рођењу, одрастању, тужним судбинама појединих чланова породице. Говорио је да су му сви у породици били комунисти и да је одгајан у духу социјализма. Причао да му је мајка завршила на психијатрији, гдје се и данас налази, након што је у три наврата покушала да се убије.
Причао је о свом школовању, свим пословима на којима је радио, а нигдје се није задржао дуже од годину и по дана. Родом је из Брода, а у Бањалуци је као подстанар живио 17 година. За то вријеме је, како тврди, промијенио 30 подстанарских станова. Говорио је како је имао проблема с појединим цимерима, али и власницима станова.
Доста времена је провео причајући о дјевојци с којом био у вези шест година. Испричао је да је због ње остао без зуба, када га је ”синовац инспектора” претукао у Броду. С њом је боравио и у Бањалуци. Након што су прекинули везу испоставило се да се Мандић запослио у фирми у којој му је шеф био супруг његове бивше дјевојке. Тврди да се тај човјек према њему односио као ”пронационалистички садиста” који га је прогонио.
Испричао је да је раније, преко пријатеља тог човјека, изнајмио стан и тврди да му је и то било намјештено, јер је примјетио да му је неко стално улазио у стан. Уништавао му је одјећу, тако што би их исјекао скалпелом. Оштећен му је и аутомобил и слично. Када је дошао у конфликт са супругом бивше дјевојке, скупљао је доказе против њега у виду скриншотова, али тврди да су сви ти докази украдени из стана прије него што су требали да се појаве на саслушању у фирми. Због тога је споразумно напустио тај посао.
Крађа мачке, бријање листова и симбол анархије
Причао је како је доживљавао и друге неугодности, па је причао о случајним сусретима са сумњивим, понекад и наоружаним особама. Говорио је да му је украден кућни љубимац - мачка коју је пронашао у дворишту. Присјетио се и чудних догађаја које је доживио у стану у којем је ухапшен. Прво је примјећивао да му неко помјера ствари, а касније је неко исцртао симбол ”анархија” на столу. Ипак најчудније од свега десило му се једне ноћи док је спавао. Наиме, оптужени тврди да му је неко преко ноћи ушао у стан и обријао му листове на ногама!? Испричао је и како је у ђону патике пронашао забијено стакло, и то центиметар у унутрашњости и два центиметра с вањске стране.
Прије него што се запослио у кол центру ”DDC" у којем је и убијени Ариел радио, Мандић је био запослен као таксиста. Тај посао је напустио када му је и закључаног аута нестало 40 КМ, да би касније био разбијен фар, а да није имао незгоду.
Више од два сата је причао о својој личности, пословима које радио и ситуацијама које су му се дешавале, прије него што је уопште поменуо фирму ”DDC”, те односе на том послу. И ту је имао проблема, али мањих. Колеге је углавном сматрао неозбиљнима јер су по 10-15 година били млађи од њега. Тврди да је са Ариелом Богдановићем два три пута ишао на посао и да су само тада причали нешто неформално. Остали разговори су се односили на посао који су обављали у кол центру. Ипак, Мандић тврди да њих двојица нису имали конфликата и несугласица и устврдио је да он није убио Богдановића.
Негирао убиство Богдановића
Тужилац Тања Мрђа је тек послије сат времена Мандићевог свједочења уложила једини приговор, али је испитивање и након тога настављено истом динамиком у којем је Мандићу дозвољено да прича све што му падне напамет, односно што он лично сматра битним за своју личност и одбрану. Тако је знао да каже и која пекара, по његовом мишљењу, прави најбољи хљеб у Бањалуци.
У унакрсном испитивању Мрђа је поставила само једно питање, односно да ли је тужилац на њега вршио притисак током испитивања, а Мандић је рекао да није.
Суђење се наставља 26. децембра.
Према оптужници Мандић се терети за тешко убиство Богдановића. Злочин је почињен 2. децембра прошле године око 19.35 часова. У оптужници се наводи да је у Булевару српске војске Мандић пратио Богдановића, који се пјешке кретао стазом од Тржног центра "Делта планет" ка Ребровачког мосту. Сустигао га је у близини студентског "Кампуса" и ножем га убо у доњи дио трупа.
Богдановић је кренуо да бјежи и Мандић је трчао за њим. Рањени младић је прешао преко улице и дошао до бензинске пумпе "Нестро петрол", гдје је исцрпљен вјероватно усљед крварења пао на асфалт. Док је лежао на путу Мандић му је пришао и мучки га избо ножем, што су снимиле и надзорне камере. Нанио му је осам убодних рана, у предјелу рамена, лица и врата, те грудног коша. Потом је побјегао према "Кампусу". Исту ноћ Мандић је лоциран и ухапшен.
