Биолошки трагови Ариела Богдановића (28) из Бањалуке нису пронађени на предметима који су током истраге одузети од Далибора Мандића (37), оптуженог за свирепи злочин, нити је његов ДНК пронађен на стварима жртве.
То је показала дуго ишчекивана ДНК анализа коју је, по наредби Окружног суда у Бањалуци, урађена у Заводу за судску медицину Републике Српске. Налаз је у судници презентовала вјештак Божана Илић наводећи да на Мандићевим стварима нема чак ни људске крви, те да су сви хем тестови били негативни.
Вјештачано најмање 60 узорака
Вјештачење је подијељено у двије фазе и тестирано је око 60 узорака. Од тога 22 узорка или бриса су изузета са одјеће, руксака, новчаника и капе убијеног Богдановића, на којима није нађен Мандићев ДНК.
Остали узорци су изузети од оптуженог. Радило се о брисевима сливника и чесми из каде и умиваоника Мандићевог стана, који су под УВ лампом и луминолом свјетлили флуоросцентном бојом, његовој одјећи, руксаку, патикама, капи, мобилним телефоном и преклопним ножем. Ни на једном предмету није пронађен Богдановићев ДНК. Жртвин ДНК није био присутан ни у мијешаним траговима чији су донор биле три или четири особе.
Пријатан мирис тренерке пробудио сумње
Илићева је појаснила да је дио Мандићеве одјеће, попут фармерки, био блатњав. Примјетила је и да се доњи дио тренерке истицао по угодном мирису. Ради се о тренерци коју је полиција затекла на сушењу, због чега су сумњали да је опрана.
”Приликом отварања доказне вреће тренерка је имала пријатан мирис и по томе се истицала. Међутим, не могу да се изјасним од чега потиче мирис. Не могу ни да претпоставим да ли је опрана или је нешто друго извор мириса и то би било нагађање”, рекла је Илић.
Да ли се може вјештачити блато?
Резултати вјештачења као да су изненадили судско вијеће, па су судије упитале вјештака да ли је могуће вјештачити блато са фармерки оптуженог и жртве како би се утврдило да ли то блато потиче са истог мјеста, али Илићева о томе није могла да се изјасни.
Након презентације вјештачења судско вијеће је направило паузу како би се консултовали о даљем току поступка. Предсједник судског вијећа Драган Улетиловић потом је саопштио да ће суд наложити и антрополошко вјештачење снимака надзорних камера, које ће повјерити вјештаку из Словеније Грегору Ковачу.
Није крај, наложено вјештачење снимака
То вјештачење би требало да одговори на питање да ли се на основу конституције убице (с надзорних камера) може утврдити да ли је ријеч о оптуженом Мандићу. Идентично вјештачење је током суђења предложила и тужилац Тања Мрђа, али је вијеће тај приједлог одбило наводећи да је тужилаштву то требало да тражи много раније...
Улетиловић је рекао да ће прво издати наредбу полицији да уради тјелесни преглед оптуженог. Свхра тога је да се оптуженом ”узму мјере”, од висине, ширине, дужине руку, ногу, подлактица и слично. Оптуженог је упитао и да ли је ваган након хапшења, а Мандић је потврдио да су му килажу мјерили приликом спровођења у КПЗ Бањалука на Туњицама.
”Суд превише задире у домен истраге”
Мандићев бранилац Зоран Бубић није се противио приједлогу суда, али је приговорио наводећи да је то сада ”мало превише задирања суда у домен истраге”.
Мандића оптужница терети за тешко убиство почињено на свиреп или подмукао начин. У оптужници се наводи да је Богдановића убио 2. децембра 2022. године око 19.35 часова на Булевару Српске војске.
Како се наводи у оптужници Мандић је кобне вечери, у намјери да убије, пратио Богдановића који је ишао из правца Тржног центра ”Делта планет” према Рабровачком мосту. Сустигао га је у близини студентског кампуса и убо ножем у предјелу горњег дијела трупа након чега је Богдановић рањен почео да бјежи те је прешао коловоз улице Булевар српске војске и пао код бензинске пумпе. Мандић му је притрчао те га ножем убо осам пута и усмртио, а затим побјегао. Убиство су снимиле надзорне камере, али се лице починиоца не види.
Мандић је током саслушања у полицији признао убиство Богдановића, што је потврдио и пред дежурним тужиоцем. Инспекторе је одвео и до контејнера у које је одбацио одјећу коју је у ноћи убиства носио на себи. Међутим, пред судом је повукао признање тврдећи да му је оно изнуђено под присилом и да му је цијели случај намјештен. Појаснио је да је злочин признао како би ”избјегао батинање и злостављање”.
Током поступка судија Драган Улетиловић је констатовао да признање није довољно да се донесе судска одлука, те да су потребни и други докази.
