Данас се навршава пет мјесеци од терористичког напада у Босанској Крупи када је радикализовани малољетник ушао у тамошњу полицијску станицу и усмртио једног те ранио другог полицајца.
У нападу је живот изгубио службеник полиције Озрен Маран звани Оги из Новог Града, док је тешко рањен његов колега Авдо Хасановић из Босанске Крупе.
За напад на полицајце оптужен је 15-годишњи Елмир С. који је према информацијама АТВ-а радикално инструисан. Он је упућен у поправни дом.
"Након убиства полицајаца истражиоци су дошли до порука у којима је нападач Елмир С. навео да су разлози због којих напада полицију `подржавање циониста, жеља за Европском унијом, убијање невиних муслимана и убиство шејха Јусуфа Барчића (вођа и оснивач селефијског покрета у БиХ који је 2007. године погинуо у саобраћајној несрећи у Тузли)`”, открио је извор АТВ-а.
БиХ је тог 24. октобра поново у свјетску јавност доспјела због тероризма, који је увијек осјетљива тема у БиХ због историје терористичких напада од рата на овамо. Предмет интересовања је бројних обавјештајних и полицијских структура и због дјеловања радикалних исламских центара који су годинама под присмотром. Ипак, како је могуће да се догоди да дијете изврши напад у полицијској станици, логично је питање за сваку нормалну земљу, али очигледно не и за БиХ.
Након овог терористичког напада, како га је Тужилаштво означило, директор Управе полиције УСК рекао је да безбједносне агенције раде како би расвијетлиле случај.
Поставља се и питање и шта је радила обавјештајна агенција прије терористичког напада. Та питања у неколико наврата медији су и Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ. Одговора није било.
Питања су и више од општег интересе него што је пуко медијско извјештавање.
- Јесу ли дјеловања радикалних организација у Босанској Крупи била предмет безбједносне истраге ОБА?
- Да ли је ОБА обавјештавала полицијске снаге о могућим опасностима у Босанској Крупи и да ли је ОБА добила икаква упозорења других безбједносних агенција у свијету и региону?
- Да ли се треба чекати ново злодјело како би се коначно систематски кренуло у борбу против тероризма, или грађани треба да страхују?
Ова питања се сама намећу јер посљедњи терористички напад није истражен до краја, а да ствар буде још више забрињавајућа, након хапшења за пет осумњичених за саучесништво суд је ублажио мјере забране.
Тако је Мухарему Бајрићу, Хајрудину Шабићу и Џевдету Мујовићу укинута мјера забране напуштања објекта у којем станују и дозвољено им је кретање на подручју Босанске Крупе, а одређена је мјера повременог јављања полицијским агенцијама.
Иста мјера о забрани напуштања Босанске Крупе продужена је Ријаду Нахићу и Мухамеду Делалићу.
Њима су ублажене мјере обавезног јављања, па су тако, умјесто два пута седмично, обавезни да се јављају једном.
За осумњичене Бајрића, Шабића, Мујовића, Нахића и Делалића утврђено је да још постоје околности које оправдавају даљу примјену забране састајања с одређеним лицима.
Није први терористички напад у БиХ
Напад у Босанској Крупи је међу неколико напада који су посљедњих деценија забиљежени у БиХ.
Напад у Сарајеву 2015. године
У сарајевском насељу Рајловац, Енес Омерагић, радикални исламиста убио припаднике Оружаних снага БиХ Армина Салкића и Недељка Радића.
Након опсаде куће у коју се Омерагић сакрио, разнио се бомбом. Омерагић је извјесно вријеме боравио и на ратишту у Сирији.
Напад у Зворнику 2015. године
Исламиста Нердин Ибрић напао је полицијску станицу у Зворнику. Убио је једног, а ранио два српска полицајца.
Нападач је убијен у размјени ватре, а тај терористички напад окарактерисан је као пуцањ у Републику Српску. Истрага је тада показала и да се Ибрић мјесецима прије напада дружио с припадницима вехабијског покрета.
Напад у Сарајеву 2011. године
Мевлид Јашаревић извео је оружани напад на америчку амбасаду у Сарајеву пуцајући из аутоматског оружја. Јашаревић је био повезан с радикалним исламистичким групама.
Напад је трајао пола сата, а Јашаревић је савладан брзом акцијом специјалаца када је и погођен у ногу. Осуђен је на 15 година затвора, а истрага је показала да је Јашаревић више пута боравио у познатом вехабијском упоришту у Горњој Маочи код Брчког.
Напад у Бугојну 2010. године
У јуну 2010. године, бомба је експлодирала испред полицијске станице у Бугојну. Погинуо је један полицајац, а рањено неколико особа. Организатор напада је био Харис Чаушевић, радикални исламиста који је био препознатљив по екстремистичким ставовима.
Напад у Витезу 2008. године
У тржном центру "Фис" Витез је у октобру у одјељењу хипермаркета експлодирала је непозната направа од чега је погинуо радник обезбјеђења Звонко Барбић.
Осморо људи је повријеђено, а напад је означен као тероризам.
Суд БиХ је првостепеном пресудом осудио Суада Ђидића на девет година затвора због тога што је направио експлозивну направу која је експлодирала 9. октобра 2008. године у пословно-продајном центру "Фис".
Амир Ибрахими је за исто кривично дјело осуђен на двије године затвора, након што је пристао на нагодбу са тужилаштвом и признања да је непознату особу упутио Суаду Ђидићу да за њега направи експлозивну направу.
Напад у Мостару 1997. године
Сматра се да је напад у Мостару 18. септембра 1997. године почињен први терористички напад у послијератној БиХ. Бомба је експлодирала у западном дијелу Мостара гдје су већину чинили Хрвати. У нападу је рањено 29 особа, а причињена је велика материјална штета.
У питању је бомба с 30 килограма ТНТ-а и МЕС-а, постављена у возилу голф.
Како је раније објављено, истрага је утврдила да су овај језиви напад извели Али Хамад, Ахмед Зухаир, Салех Недал и Владо Поповски, а двојица нападача имала су директне везе с Ал Каидом.
