Аустријанци пишу о најезди медуза у Хрватској: Плаже су пуне

23.08.2026 16:50

Коментари:

0
Медуза је један од морфолошких облика жарњака Cnidaria који води слободнопливајући начин живота, размножава се полно и има облик звона чиме се разликује од другог облика - полипа.
Фото: pexels/Ariyan

У истарским водама забиљежена је повећана појава великих, жуто-смеђих медуза познатих као „јаја у оку“. Посљедњих дана биле су посебно бројне на подручју Пуле, гдје је Природно-математички факултет пријавио густину од приближно двије одрасле јединке по квадратном метру.

Снимци и извјештаји о већим групама стигли су и из подручја Ровиња и Пореча. О свему пише и аустријски Kleine Zeitung .

Важно за екосистем

Стручњаци кажу да пливачи немају разлога за бригу. Медуза „јаје у оку“ сматра се безопасном јер њене ћелије за убод имају веома слабо дејство на људе. Упркос томе, грађанима се савјетује да не дирају животиње нити да их ваде из мора. Оне играју важну улогу у екосистему, јер младе рибе често проналазе склониште испод капа одраслих јединки.

Дио природног циклуса

Специфична боја ових медуза је резултат симбиозе са алгама које живе унутар њихових ткива. То је аутохтона врста у Јадранском мору, а таква масовна окупљања су дио њиховог природног животног циклуса. Акваријум у Пули објашњава да се ове медузе обично налазе даље на отвореном мору. Ветар и морске струје их повремено носе ближе обали, као што је случај ових дана.

Безопасна врста позната као „јаје на оку“

Због свог карактеристичног изгледа, који оком подсећа на јаје, медитеранска медуза се не може помешати са другом врстом. Њен шешир може нарасти до 30 центиметара, а смеђе-зелену боју добија од симбиотских алги које живе у његовом ткиву и обезбјеђују велики део његове исхране.

На ивици шешира нема пипака, али осам разгранатих кракова са свјетлећим ћелијама окружује њена уста, која имају веома благ или никакав ефекат на људе.

Природни циклус и очекивано повећање бројности

Аутохтона је врста и медитерански ендем, а такве масовне појаве су дио њеног природног животног циклуса и биљеже се у Јадрану деценијама. Одрасле јединке су обично најбројније почетком и крајем лета, када је температура мора нешто нижа. Обично остају даље од обале, али их морске струје и ветар повремено носе у плитку воду, што се вјероватно и догодило овог пута.

У Акваријуму објашњавају да се и даље очекује повећање броја ове медузе у будућности. Њеном развоју погодују благе зиме и топлија мора, а толерантна је и на закисељавање мора. Истовремено, бетонирање обале ствара додатне површине погодне за пријем полипа, седентарне и бесполне генерације ове врсте, која није избирљива при избору подлоге.

(индекс)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: