Славишин и Данкин син Душан данас би био на крају четвртог разреда основне школе. Учио би, слободно вријеме проводио у игри, ишао на тренинге.
Али, умјесто на родитељске састанке, његови родитељи готово десет година иду на суђења, како би се утврдило ко је одговоран за његову смрт.
Рођен је 8. новембра 2014. године, у болници у Бијелом Пољу, граду на сјеверу Црне Горе. Преминуо је седам дана касније, на Неонатологији Клиничког центра у Подгорици.
У обдукционом налазу се наводи да је преминуо од гушења, масовног крварења у плућима изазваног бактеријом “bacillus species”. Ова бактерија изолована је у породилишту бјелопољске болнице, као и на рукама начелнице неонатологије докторке Хаке Тахировић.
Након његове смрти и инфекције још четири бебе, рођене у том периоду, покренута је истрага. Због сумње да су извршили “тешко дјело против здравља људи”, првостепеном пресудом Вишег суда у Бијелом Пољу, Тахировић и тадашњи директор болнице Томислав Јеремић осуђени су на по седам мјесеци затвора.
Начелник породилишта Звонко Пулетић и педијатар Јела Цимбаљевић осуђени су на по шест мјесеци кућног притвора. Апелациони суд је ту одлуку преиначио и осудио сво четворо на по годину затвора. Врховни суд је укинуо ту пресуду и наложио поновно суђење. Цимбаљевић је у међувремену преминула.
На сваком суђењу негирали су кривицу. Ново рочиште заказано је за 31. мај. Сваки нови излазак на суд нам додатно продубљује ране, каже Славиша Кнежевић за Радио Слободна Европа:
– Ко то није доживио не може да замисли како нам је, колико боли. Њега нема а ми се и даље, 10 година касније, боримо да дођемо до судске правде и да они који су одговорни за његову смрт одговарају. Можда и нису али нека се то докаже”.
Шта се догодило?
У бјелопољској болници тог новембра 2014. године инфицирано је пет беба. Четири бебе, које су биле у критичном стању, након лијечења у Подгорици су се опоравиле, а Душан је преминуо.
Славиша се присјећа тих дана, као и периода прије његове смрти.
– Супруга Данка је имала нормалну, здраву трудноћу. Душан је рођен у термину и оцијењен деветком. Био је добро, све је текло како треба. Боравио је поред мајке.
Дан по рођењу, каже Славиша, одједном је почео да мијења боју.
– Био је жут, плав, ни сам не знам. Упутили су ме да му приватно одрадим лабораторијске анализе. ЦРП му је био повишен, четири пута више од дозвољеног. Упутили су нас хитно за Подгорицу. Сви параметри су му били повишени. Ускоро, бубрези су почели да отказују… Изгубили смо га. Са његовим одласком и пола нашег свијета.
Три бебе, које су биле инфициране у истом породилишту, рођене су прије Душана.
– Да су одмах затворили породилиште, одвео бих супругу у сусједно Беране, тамо би се породила и наш син би данас био жив, трчкарао око нас.
Шта су анализе показале?
Анализе Института за јавно здравље показале су да су нађене бактерије у бјелопољском породилишту и неонатологији, на рукама запослених и радним површинама. Нађене су и у ваздуху соба за преглед беба и визиту.
Налазом Судско-медицинског одбора у Београду доказано је да се у болници радило о инфекцији “неонаталне сепсе и да су смрт једне, а обољења преостале четири бебе услиједила због тога”:
– Утврђено је да је до тога дошло због лоших хигијенских услова у одјељењима гинекологије и неонатологије, и бројних пропуста медицинских радника – пише у налазу.
У закључку обдукционог налаза доктора Немање Радојевића назначено је да је смрт Душана од гушења изазваног масивним крварењем у плућима, усљед споља унесене бактерије у организам новорођенчета:
– Имајући у виду да је дијете лијечено болнички прије смрти, а да је током тог периода примало разне антибиотике, тешко је доказати да је бактерија “бациллус специес” и конкретан узрок инфекције новорођенчета.”
Радојевић није могао потврдити ни присуство неке друге бактерије, због датих антибиотика.
Према ријечима Славише, оца преминуле бебе, Судско-медицински одбор у Београду закључио је и да би његов син био жив да је рађено све по медицинским стандардима и да је узрок у бјелопољској болници.
Шта кажу окривљени?
Оптужени љекари не оглашавају се мимо суднице, казао је њихов адвокат Драго Конатар за РСЕ.
– Њихов непромијењени став је да ничим нису допринијели смрти Душана Кнежевића.
Тврди да су љекари урадили све што је било до њих.
– Доказано је да се у болници у Бијелом Пољу посумњало код тих новорођенчади на неонаталну сепсу. Они су правовремено уз адекватну терапију послати у Институт за болести дјеце у Подгорицу, гдје су лијечени и испитивани – каже Конатар.
Сматра да је само пресуда Врховног суда, који је укинуо осуђујуће пресуде, недвосмислена.
– Све остало је недопустиво поигравање са осјећањима, првенствено породице Кнежевић а ништа мање судбином насумично оптужених љекара – закључио је Конатар.
На посљедњем рочишту је, према записнику у који је РСЕ имао увид, бивши директор бјелопољске болнице Томислав Јеремић рекао је да је поштено и часно радио свој посао, пишу Вијести.
– Како сам им наудио тако бог помогао мени и мојој породици. Добитник сам многобројних награда и поносан сам на своје љекарске интервенције – казао је Јеремић.
Докторка Хака Тахировић казала је да постоји контрадикторност у вези са кривичним дјелом које јој се ставља на терет – непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести.
– Неонатална сепса се изједначила са опасном заразном болешћу, епидемијом и интерхоспиталном инфекцијом, а ради се о различитим појмовима и стањима.
Адвокат породице: Правда је морала већ бити задовољена
Хамид Гањола, адвокат породице Кнежевић, каже за РСЕ да судски поступак траје предуго а највише због тога што су се често мијењале судије а потом претрес кретао из почетка. У току је суђење пред четвртим вијећем.
– И те како је било важно задовољити правду како би судска пракса показала значај превенције и додатног опреза здравственог система који је у овом случају заказао због неодговорности оптужених о чему је било пуно материјалних и других доказа.”
Овом процесу се, сматра Гањола, крај не назире.
– Нема гаранције да се и овај судија неће промијенити, отићи. Као да бјеже од одговорности и одлуке. Претпостављам да је мала средина и осјетљиво питање. Али на судији је да то превазиђе и пресуди у складу са законом.
Кнежевић је подсјетио на ослобађајућу пресуду љекарима 2019. након што је Врховни суд укинуо осуђујућу одлуку Апелационог и одредио ново суђење:
– Нисам из свијета политике али морам рећи да је предсједница Вијећа Врховног суда, која је одлучивала о жалби оптужених била Весна Меденица. Сумњамо да за те судије Врховног суда нису били пресудни докази већ политички разлози и њена ријеч.
У то вријеме на власти је била Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића, оптуживана од тадашње опозиције и невладиних организација да врши велики утицај на судство.
Дуга борба до правде
На дугом путу док је, како каже, чекао правду, Кнежевић је више пута био у штрајку глађу, са очевима још четири тада заражене бебе.
Тражили су да се љекари, против којих се водио поступак због избијања инфекције у породилишту, удаље са посла до изрицања пресуде.
Директори Болнице, начелници педијатрије и неонатологије и дежурни љекар су смијењени а потом и суспендовани након упорног штрајка родитеља и солидарности јавности.
Након што је, како каже, схватио да неће брзо стићи до судске правде, те да ће оне за које сматра одговорним за смрт дјетета гледати слободне у граду, Кнежевић се одселио из Бијелог Поља.
– Тамо смо имали кућу, супруга и ја сталне послове. Напустили смо све и дошли да живимо као подстанари, у граду гдје морам да радим двадесет сати дневно. Али све је лакше од тога да их гледам слободне.”
“Родила се Јелена и удахнула нам живот”
Кнежевићи данас живе у Будви. Двије године након Душанове смрти, добили су кћерку Јелену која им је, како каже Славиша, удахнула живот.
– И Данку и мене је спасила, извукла нас је психички.
Данка и Славиша имају кћерку од 14 година и двије године млађег сина.
