Хрватску чека пакао до 2070. године: Објављена велика анализа

Хрватска ће у периоду од 2041. до 2070. доживјети знатно топлија љета него што их памтимо из периода од 1981. до 2010. године. Просјечна годишња температура зрака континуирано расте од друге половине 20. вијека и потврђује предвиђања климатских модела о порасту од 2 до 2,4 степена до 2070. године, али одговорним одлукама могуће је ублажити најтеже посљедице климатских промјена, истичу хрватски климатолози.

Загријавање се биљежи у свим годишњим добима, али је најизраженије љети, када разлика постаје највидљивија. Повећане су не само просјечне температуре, већ и најниже и највише дневне вриједности. Љети све чешће биљежимо топле и вруће дане, али и топле ноћи, када температура не пада испод 20 степени, наводи се у извјештају Саре Ивасић из Одсјека за климатске промјене и биометеорологију ДХМЗ-а, достављеном Хини, преноси дневник.хр.

Примјера ради, у континенталној Хрватској током 90-их готово да није било топлих ноћи, док их посљедњих десетак година, које спадају међу најтоплије на свијету откад постоје мјерења, имамо и до десет годишње. На јадранским подручјима тај број је још већи: у Дубровнику и Сплиту чак 91 одсто ноћи у три љетња мјесеца 2004. класификовано је као топле ноћи. Некада ријетки, неуобичајено топли љетњи дани и ноћи данас су дио климатске стварности.

Према умјереној прогнози раста емисија гасова са ефектом стаклене баште (РЦП4.5), очекује се пораст максималних љетњих температура у Далмацији и средњој Хрватској од 2 до 2,2 степена, док горњи дијелови Хрватске и унутрашњост Истре могу очекивати повећање од 2,2 до 2,4 степена. То значи да би данашњи "врући дан" од 33 степена у будућности био ближи 35 степени, што неће бити изузетак већ уобичајена појава.

Средња Хрватска могла би имати 7,5 до 10 додатних топлих дана сваке године, унутрашњост Далмације 5 до 10, док би обална подручја забиљежила 10 до 17,5 дана више. Број топлих ноћи могао би порасти за 20 до 22 одсто, што смањује могућност ноћног освјежeња и квалитетног одмора, стварајући већи топлотни стрес и за људе и за природу.

У градовима се учинак урбаног топлотног острва додатно осјећа: бетон и асфалт задржавају топлоту, возила и клима-уређаји доприносе додатној врућини, због чега градови могу бити и до 10 степени топлији од околних руралних подручја.

Климатске пројекције такође предвиђају смањење љетњих падавина готово свуда, са највећим падом у Приморју, средишњој Далмацији и горској Хрватској, за 15 до 20 одсто. Суша ће бити посебно изражена у горњим дијеловима државе и унутрашњости Далмације, што повећава ризик од још чешћих сушних периода и шумских пожара.

Ове промјене имају директан утицај на пољопривреду, туристичку сезону и свакодневни живот. Повећање температуре може продужити сезону раста биљака, али недостатак кише угрожава приносе. Туристичка сезона могла би се промијенити, са већом атрактивношћу прољећа и јесени за одмор и активности на отвореном.

"Промјене које предвиђају климатски модели, топлија љета, чешће топле ноћи, мањак падавина и учесталије суше, нису сценарији далеке будућности. Ово је процес који је већ започео. Наше друштво мора да се прилагоди новим климатским условима, модернизацијом пољопривреде, системима наводњавања, ефикаснијим управљањем водним ресурсима и рјешењима за ублажавање посљедица топлотних таласа у градовима", истиче Сара Ивасић.

Она додаје да правовремена акција, смањење емисија и улагање у прилагодбу може ублажити најтеже посљедице климатских промјена, али и омогућити одрживо коришћење предности, попут продужења туристичке сезоне у прољеће и јесен.