Годишњи одмор на Јадрану сан је за милионе људе широм свијета. Призор површине мора како се сјаји од зрака сунца, док осјетимо мирис борова и звук весеља на плажи готово да је идиличан.
Но, само на први поглед. Довољно је ‘завирити’ само мало испод површине да се схвати како је ситуација у подморју пуно комплекснија него што се на прву чини, а један од разлога за то су и стране инвазивне врсте.
Дио кривице лежи на човјеку. Значајни дио кривице, ако ћемо бити искрени.
"Дјеловање човјека намјерно или ненамјерно (транспорт, трговина) главни је узрок уноса страних инвазивних врста у Јадранско море. Унос нових врста може бити случајан, путем баластних вода или бијегом из аквакултуре или акварија. Такође, климатске промјене погодују ширењу страних врста у нове екосистеме. Због климатских промјена, односно загријавања мора, дио врста мигрира у сјевернија мора гдје се бројност њихових заједница знатно повећала”, стоји у одговору Министарства мора, саобраћаја и инфраструктуре за портал "Дневно".
Можда један од најпознатијих примјера када је ријеч о човјековом дјеловању је тзв. лесепсијска миграција риба до које је дошло због искапања Суецког канала чиме су се отворили нови путеви за миграцију риба из Црвеног у Средоземно море те се сада, усљед глобалних промјена наставља њихово ширење и према Јадрану.
Из Министарства наводе како је искуство показало да брзе мјере контроле могу спријечити њено даљње ширење, но да су изузетно ријетко ефикасне те су често економски неисплативе.
“Могућност уклањања постоји једино у случају ако се ради о малом и строго ограниченом подручју, стога је изузетно важно рано откривање присуства стране врсте у екосистему. Број новоунесених врста у Јадран све је већи, а њихов утицај на структуру завичајних рибљих заједница све значајнији”, стоји у њиховом одговору.
Што се тиче колико је нових врста, наводе “на попису риба нових за Јадран је 46 врста, а за Средоземно море њих 44. Активном миграцијом у Средоземно море нове врсте долазе преко Гибралтара и Суецког канала”.
“У задњих 10 година забиљежене су стране врсте кирња Епинефелус енеус, Епинефелус коиоидес и Мyктероперца рубра, трорепана Лоботес суринаменсис, мраморника Сиганус сп, баракуда Сфираена сп., оштрозуби морски гуштер Саурида индоскамис и плавотачкаста трумпетача Фистулариа комерсонии. Осим риба, ту су и друге инвазивне врсте морских организама као што су тропске зелене алге Каулерпа ракемоса и Каулерпа таxифолиа које су узрок нестајања ливада Посидониа оцеаника и црвена алга Вомерслејела сетаце”, наводе.
“Према Извјештају о стању околине у Републици Хрватској (за период од 2017. до 2020. године) у хрватском дијелу Јадранског мора до 2020. забиљежено је 89 морских страних врста. Такође, забиљежено је и 28 криптогених врста, односно врста за које се са сигурношћу не може утврдити јесу ли завичајне или стране”, стоји у договору ресорног Министарства.
Колико може бити опасно
Колико су инвазивне врсте опасне показује и недавно упозорење хрватских научника. Институт за океанографију и рибарство Сплит је у децембру прошле године извијестио да је у 2024. години добио преко стотину пријава да је виђена вјетрењача, односно риба лав те истичу како је важно приступити овој риби с опрезом.
“Као најсјеверније подручје Средоземног мора, Јадран је до сада био поштеђен озбиљнијих инвазија страних врста риба (иако не и других група организама). Но повећање температуре мора доноси низ изазова с којима ћемо се суочавати у надолазећем периоду. Услови потребни за трајно насељавање страних и инвазивних риба у наш екосистем полако постају реалност”, навели су и устврдили како је вјетрењача врста која ће овдје и остати.
“Наиме, ове године се значајно проширила по јужном и средњем Јадрану, а ту ће готово сигурно и остати. Ради се о риби која је штетна за локалне екосистеме због своје издашне исхране аутохтоним рибљим врстама те изузетно брзог ширења”, истичу.
“Важно је приступити овој риби с опрезом. Све бодље на њеном тијелу су отровне, а убод изазива изузетно јаке болове уз могућност озбиљнијих симптома, стога се у случају убода препоручује одлазак љекару. Као и код других јадранских риба отровница, отров је термолабилан, што значи да се може неутралисати топлотом. Најбоље је потопити убодено мјесто непосредно након убода у воду температуре 40-45 степени током 30-90 минута, уз пажњу да не дође до опекотина", савјетује Институт.
Један од начина да се смањи популација те врсте је тако да човјек смањи свој утицај на предаторске врсте које се њоме хране, као што су кирње и хоботнице.
Нова, необична понуда
Недавно је сплитски ресторан “Корто Малтесе” изненадио када је објавио да су одлучили макнути хоботницу управо из тих разлога.
“Хоботнице су кључне за равнотежу Јадранског мора јер регулишу бројност инвазивних морских врста, одржавајући наш морски екосистем здравим. Стога смо одлучили бити дио подршке унапређењу Јадранског екосистема и уклонити хоботницу из понуде нашег ресторана. А онда нам је Корто, искусни морепловац и филантроп, објаснио и како су баш те хобице изузетно интелигентни и необични становници мора. Све то обнавља вјеру у одрживу будућност и отвара нови простор у креативној фристајл кухињи нашег Корта. Инвазивне врсте ћемо уврстити у мени оног трена када нам добављачи буду гарантовали редовно снабдијевање”, навели су из ресторана.
Хоће ли инвазивне врсте постати дио понуде хрватских ресторана, ствар је само времена. Но, то заиста не би било ништа ново с обзиром да је то већ обичајна метода контроле популације инвазивне врсте широм свијета. Једино питање које се може поставити је јесу ли Хрвати довољно храбри да их пробају, пише "Дневно.хр".
