Мартовски погром - годишњица терора и прогона Срба на Косову и Метохији

Дјеца током Мартовског погрома, данас историчари. Памте запаљене куће, сузе прогнаних и очи без наде. Бол је и данас исти као прије двије деценије.

"Заиста никада у животу нисам осјетио, ни приближно такав интензитет страха као тих неколико дана и призори када куће горе, куће мојих комшија, неких рођака, другова са којима сам се свакодневно дружио и играо, плач њихових мајки, њихових сестара, дим који се вије ка небу из њихових кућа захваћених пламеном је нешто што се никада заиста не заборавља", рекао је Марко Марковић, историчар.

"Али се сјећам, једне за мене непрегледне масе људи, који су одједном дошли у Грачаницу, људи који су са собом носили пластичну кесу са стварима, то је једино што су успјели да извуку из својих домова, људи у чијим очима није било живота", рекао је Немања Димитријевић, докторанд историјских наука.

Насиље Албанаца над Србима се посебно прелило на православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира.

"Многи од ових злочина и даље нису у потпуности процесуирани. Страдање жртава и размјере разарања не смију бити заборављени. Ово сјећање није само окренуто прошлости. Оно представља озбиљан завјет, окренут ка другачијој будућности - да се сачува истина, ода почаст жртвама и, као народ вођен хришћанским и универзалним вриједностима, остане истрајан у заштити нашег народа, идентитета и духовног и културног насљеђа", рекао је Марко Ђурић, министар спољних послова Републике Србије.

Свака генерација Срба на простору Косова и Метохије памти неко насиље. Тако је и данас. Сада власти такозване Републике Косово кроз наметање закона врше притиске на српско становништво.

"Живот Срба на Косову и Метохији данас је много тежи него 2004. године, Европа је злочин који се десио 2004. године наградила признавањем тако зване Републике Косово", рекао је Предраг Адамовић, из удружења „Србско сабрање Баштионик“.

"Тада 2004. године Албанци су користили су насиље, користили су оружје, ватру да протерају српски народ са ових простора, међутим, данас у данашње вријеме Аљбин Курти и његово самоопредјељење користе административни пут да би то одрадили, такође су хтјели и циљ им је био да и ово мало Срба што је остало на овим просторима протјерају са својих вјековних огњишта", каже Лазар Стевић, новинар са Косова и Метохије.

У тим мартовским данима сви су се склонили - међународна заједница одлучила је да затвори очи.