Хрватско правосуђе поново биљежи бизарну ситуацију која се односи на присилну наплату, и продају некретнине на јавној аукцији.
Наиме, породична кућа и окућница у Грубишном Пољу продата је за свега 745 евра (мање од 1.500 КМ), што изазива бројне сумње и поставља питање законитости цијелог процеса. Пресуду је донио Општински суд у Бјеловару.
Кућа у Грубишном Пољу, с укупном површином од 381 квадратни метар, завршила је на аукцији, а цијена процијењена на само 745 евра значи да је квадрат некретнине процијењен на свега 2 евра.
Извршни повјерилац у овом случају била је агенција АПС Делта С.А. из Луксембурга, која је купила потраживање Загребачке банке. Ова банка, пак, била је првобитни повјерилац, који је осигурање за дуг од 15.000 евра остварила путем хипотеке.
Овај необичан случај покреће питање како је дошло до тога да се некретнина, која је некада вриједила барем неколико пута више, сада продаје по тако ниској цијени.
Прво, није јасно колико је тачно Елизабета Балог, власница куће, дуговала Загребачкој банци и како је банка продала своје потраживање. Други кључан момент је како је тачно дошло до тога да је ово потраживање завршило у рукама страних агенција које немају никакве пословне везе с Елизабетом Балог. На крају, није јасно и због чега дужник није имао могућност откупити своје потраживање.
Законитост запљене и продаје имовине
За све ове неправилности одговорна је пракса закона о запљени, који, иако постоје јасна законска правила, омогућава ситуације у којима се продаја некретнина одвија у интересу страних агенција и банака, а не дужника.
Овдје се поставља питање како је могуће да агенције које купују таква потраживања с правом продаје некретнине уопште имају могућност инвестирања у домаће тржиште некретнина.
Вјештак који је процијенио вриједност некретнине, Марио Турковић, према информацијама из судског поступка, смањио је процијењену вриједност куће на само 745 евра, док се раније цијена куће процјењивала на пуно већу суму.
Уз то, и сама Милка Катић, судија, користила је врло флексибилну интерпретацију закона да би оправдала ову цијену.
Иако су некретнине у Хрватској доживјеле значајан пораст цијене у посљедњих неколико година, разлика у цијени између почетне процјене и тренутне износи невјероватних 15 пута. Иако је разлика у цијени нејасна, чини се да је циљ продаје да се дужник на крају искључи из посједа некретнине.
С обзиром на све ове околности, поставља се питање зашто банке, које продају своја потраживања агенцијама, не дозвољавају дужницима да купе своја дуговања. Банке, агенције и судови чине се уједињени у циљу да се дужници ослободе имовине, а цијели поступак подсјећа на координисани рад између свих актера у том процесу, преноси "Дневно".
