Могуће је потпуно гашење нуклеарне електране Кршко

Управа Нуклеарне електране Кршко предложила је словеначкој Управи за нуклеарну безбједност привремено повећање дозвољене температуре на 30 степени. Сматрају да је то прије свега питање стабилног снабдијевања електричном енергијом, а не безбједности самог реактора, пише „Свет на Каналу А“.

Снабдијевање струјом није угрожено

Државни секретар у словеначком Министарству инфраструктуре Томаж Жагар изјавио је да струје има довољно и да снабдијевање потрошача није угрожено.

„Треба знати да је тренутна потрошња енергије и електричне енергије мала. Уз то, путем преносних капацитета можемо да обезбиједимо довољне количине“, рекао је Жагар.

Истакао је да је фокус тренутно на стабилности преносног система, за чији је рад у Словенији пресудна стабилност мреже.

„Најважније је да Нуклеарна електрана Кршко ради. Није пресудно којом снагом ради, важно је да је у погону и да се њен генератор, лаички речено, врти. Тиме обезбјеђује сталну фреквенцију која омогућава увоз и извоз струје“, додао је.

Електрана сада ради на 80 одсто снаге. У сљедећој фази, појаснио је Жагар, снага би била смањена за додатних 15 одсто. Ако снага падне на нешто више од 50 одсто, рад постројења се прекида.

Еколошка, а не безбједносна ограничења

Влада је донијела мјеру о раду смањеном снагом управо како би се избјегла ситуација у којој би електрана морала потпуно да се угаси, а да се притом поштују сва техничка и еколошка ограничења.

Проблем високих љетних температура ријека није повезан са безбједношћу саме електране, већ са њеним утицајем на животну средину.

Када се температура ријеке због врућина приближи еколошким границама, електрана мора да прилагоди рад. Кључни циљ је да се спријечи да додатна топлота коју постројење испушта у ријеку негативно утиче на водени екосистем.

Безбједност рада електране притом није угрожена, јер је температура улазне воде при којој би рад морао привремено да буде обустављен знатно виша од тренутних 25 степени.

„Ограничење је првенствено еколошко јер не желимо и не смијемо превише да оптеретимо животну средину отпадном топлотом. Граница је постављена тако да температура Саве испод тачке потпуног мијешања, односно код преливних поља електране Брежице, не смије да пређе 28 степени“, објаснио је Жагар.

Утицај на тржиште и стање у региону

Један од разлога због којих се електрана не гаси у потпуности јесте зависност од увоза, што посљедично значи и вишу цијену, јер је увозна струја тренутно скупља.

„Смањење снаге од 20 одсто значи да данас увозимо отприлике 20 одсто више струје него јуче. То се донекле осјети на дневним тржиштима“, рекао је Жагар.

За крајње купце, односно домаћинства, то не значи ништа јер су уговори склопљени за цијелу годину унапријед.

Жагар је упозорио и на важност стабилности мреже у цијелом региону, јер кризне ситуације постоје и у другим државама.

„У Мађарској, Румунији и Француској електране су се гасиле. Разлог није била температура, већ пренизак водостај Дунава. Пумпе нису могле да дохвате воду па су електране морале да се зауставе из безбједносних разлога“, казао је.

Рјешење је нуклеарка независна од Саве

Жагар је потврдио да ће НЕ Кршко радити на 80 одсто снаге све док то буде могуће, али није желио да спекулише о томе да ли ће снага морати додатно да буде смањена.

Нагласио је да је одлука о раду са смањеним оптерећењем привремена мјера која се преиспитује сваке седмице.

„Приоритет је да сви грађани имају довољно струје. Биће је довољно и нема страха од распада система какве смо видјели у Шпанији“, поручио је.

У будућности ће, како је навео, овом питању морати да се посвети више пажње.

„Струка ове појаве прати већ годинама. НЕ Кршко надограђује своје системе хлађења још од 1980. године, када је пуштена у погон. Данас има више расхладних торњева него у првим годинама рада, што је важно и за безбједност и за енергетику“, појаснио је Жагар.

Закључио је да је коначно рјешење изградња нуклеарне електране која неће зависити од ријеке Саве и која ће бити отпорнија на временске прилике.

(Индекс)