Тема НАТО активности подршке Украјини НСАТУ већ је недјељама једна од главних тема хрватских медија и предмет расправа Банских двора и Пантовчака, након што је предсједник Хрватске Зоран Милановић дао дозволу за све иностране мисије хрватских војника осим за ту.
Милановић тврди да се тиме Хрватска директно увлачи у сукоб с Русијом, иако Загреб од почетка сукоба издашно помаже Украјини на друге начине. Премијер Андреј Пленковић, пак, оптужује Милановића да је проруски настројен, а опозицију не жели подржати НСАТУ из "каприца” јер је то владин приједлог.
Сукоб се додатно размахао након што је потврђено да ће званичници за везу НАТО-а бити физички у Украјини, иако међу њима сигурно неће бити хрватски.
Након Милановићевог одбијања, за спровођење активности у којој би учествовала два хрватска официра потребна је двотрећинска подршка у Сабору.
Владајућа коалиција у то тијело је позвало замјеника главног секретара НАТО Бориса Ругеа.
Руге би на одбору за спољну политику требао посланицима да разјасни шта је НСАТУ тачно.
ХДЗ се нада да ће Руге увјерити опозицију да гласа за хрватско учешће у НСАТУ, али то се за сада чини мало вјероватним. СДП је већ најавио да ће бојкотовати сједницу одбора, док према писању хрватских медија на њу стижу посланици из клубова Можемо, Мост те независна Марија Селак Распудић, кандидат за предсједника Хрватске. Нико од њих, међутим, није казао да ће Ругеово свједочење утицати на њихово мишљење.
Ко је Руге који је стигао у Хрватску?
Руге, Нијемац којег Пленковић зове "другим човјеком НАТО”, а Милановић "трговачким путником”, искусан је дипломата богате каријере који је до доласка на ту функцију у септембру 2024. био потпредсједник Минхенске безбједносне конференције, скупа на којем се сваке године окупе највиши свјетски званичници.
На овогодишњем издању у фебруару у баварску пријестоницу стигли су потпредсједник САД и предсједнички кандидат Камала Харис, амерички државни секретар Ентони Блинкен, главни секретар УН Антонио Гутерес, предсједница Европске комисије Урсула вфон дер Лејен, израелски предсједник Исак Херцог, палестински премијер Мохамад Штаје, азербајџански предсједник Илхам Алијев и други.
Дипломирани историчар, Руге у њемачко министарство спољних послова улази 1991. те је задужен за питање Југославије. Након годину дана одлази у Уједињене нације гдје је био задужен за рат у тада већ бившој Југославији, посебно за Хрватску и БиХ.
У својој каријери био је њемачки амбасадор у Саудијској Арабији и замјеник амбасадора у САД. Током НАТО агресије на СР Југославију радио је у сједишту Алијансе у Бриселу, а потом је био политички савјетник команданта КФОР-а и шеф политичког одјељења високог представника у Босни и Херцеговини (био у ОХР-у) од 2006. до 2008. године. Данас је ожењен Сарајком с којом има двоје дјеце.
Побуна против Хитлера
Руге има занимљиву породичну историју. Прадјед му је био пруски генерал у Првом свјетском рату, а потом члан нацистичке странке који је умро таман пред избијање Другог свјетског рата.
На сахрану му је стигао Адолф Хитлер како би се састао с његовим сином, Фрицом-Дитлофом фон дер Шиленбергом.
И Ругеов дјед био је члан нацистичке странке, до 1940. кад је искључен јер се сматрао непоузданим. Фон дер Шиленберг постаје критичан према Хитлеру због лошег искуства у инвазији на Совјетски Савез, а 1944. био је дио њемачког покрета отпора који је провео јуску уроту, неуспјешан покушај атентата на њемачког нацистичког вођу. Објешен је мјесец дана касније.
Отац данашњег замјеника главног секретара НАТО био је пак славни њемачки новинар Герд Руге, оснивач њемачког огранка Амнести Интернешнала, први новинар који је добио визу да ради у Југославији 1950. године и први дописник националне телевизије АРД у Москви.
Руге се у Русији спријатељио са славним списатељем Борисом Пастернаком, аутором "Доктора Живага”, по којем је назвао свог сина који у сриједу гостује у Хрватском сабору, преноси "Тпортал".
