Једна од најбогатијих пјевачица у Србији завршила на улици

"Продала сам све и завршила на улици двије недјеље. На крају сам се некако натјерала да одем у полицијску станицу, они су позвали родитеље. Одвели су ме у Србију", присјетила се Дуња.

Економија

Лидл наставља да се шири у БиХ, имају нову локацију

Током гостовања у емисији "Претрес", Дуња се осврнула и на једну ситуацију која се десила недавно:

"Оно што је много смијешно, сјетила сам се да сам рекла другу прије можда двије недјеље. Пошто сам се селили, и ти и ја кад смо се договарали за емисију…Рекла сам ти: 'Ја сам у селидби, ја сам болесна, примам инфузије, селим се, не знам више гдје ћу'. Ја сам толико била изнервирана више.Такси ме вози из Врања у Београд. Ја морам да пакујем, ово је ломљиво, ово је овакво. И ја позовем друга и кажем му: 'Оги, знаш како је лијепо бити бескућник! Не мораш да мислиш ни о чему, храну ћеш свакако некако наћи. Наћи ћеш негдје да спустиш главу. Знаш ти како је слободно и лијепо у односу на све ово'. Тако да ни у томе нисам нашла нешто страшно", испричала је Дуња Илић.

Опасан порок

Алкохол је почела да конзумира са 13 година, а само двије године касније је упала у канџе опасног порока. За "Курир" је открила који тренутак је био пресудан да потражи помоћ и спаси се.

Здравље

У Српској нема вакцина против бјеснила и хепатитиса Б

"Преломни момент је био када сам завршила у Напуљу на улици. Када сам продала апсолутно све ствари, када су ме покрали, узели ми пасош, ја сам била нешто дуже него што сам смјела у Италији. И плашила сам се да одем у полицијску станицу да ме не би депортовали, толико ми је било битно да останем тамо, да се не вратим овдје. Самим тим сам завршила на улици, узели су ми пасош, узели су ми све, само су је зграбили, али тај неки кофер је мали остао поред мене. Имала сам неки лаптоп у том коферу који је коштао можда 800 евра. Продала за 20 евра некоме да бих имала за виски тај дан. Спавала сам на неком душеку, на улици, два дана и онда сам отишла у полицију".

"Чак ме нису ни казнили, само су позвали родитеље да дођу по мене, да ме одведу у Србију, пошто нисам имала документа. Ту сам схватила да сам постала бескућник, да сам доживјела дно, јер да нисам била пијана, не би нико ни могао да ми отме торбу, пружила бих неки отпор, потпуно сам била немоћна", испричала је.

Уживала у луксузу, а онда све кренуло низбрдо

До прије неколико година Дуња је уживала у луксузној вили у Београду, имала приватног возача и свакодневно трошили на хиљаде и хиљаде евра.

О њеном раскалашном животу писали су сви медији у региону, а након очевог банкрота побјегла је из земље.

"Моје одрастање бих описала, ја сам у ствари увијек жељела да будем та средња класа, јер одрастање са тјелохранитељима, возачима, дадиљама... Ја сам бјежала са часова да бих ишла кући аутобусом као остала дјеца. Некако бих вољела да моје дијете има сутра нормално одрастање, тако да, моје дјетињство није било лако због све те контроле... Мени је требала слобода и ја цијели живот жудим за слободом. Када пишу људи: 'Она није стабилна јер се сели стално', ја не сматрам да нисам стабилна због тога, него када сам напокон слободна, ваљда тек сада надомјешћујем то што сам имала баријере. Мени то богатство није донијело ништа добро. Што се тиче каријере, ја нисам била спремна за то у том тренутку. Има дјевојака које са 18 година могу да поднесу све то, ја нисам. Ја сам ужасан тремарош и када би требала да дајем интервју или да идем у емисију, ја сам увијек посегнула за алкохолом. Тако да је то постало тотално деструктивно, можда и јесте био мој пут да се бавим музиком, можда као текстописац или било шта, али мислим да са 18 година нисам била спремна за то. Да, писала сам сама своје текстове. Колико год да је људима дјеловало да ја својим потезима молим за пажњу, као новина или нечега, никада нисам била таква. Видјела сам да се полако отима контроли цијела та ситуација са алкохолом и жељела сам да се позабавим тиме", рекла је Дуња.

Савјети

30 одсто јефтиније гријање преко климе? Ево како

"Нисам имала довољно пажње, али сам имала довољно љубави. Не волим да ме људи доживљавају као жртву, то ми је грозно. Никада нисам рекла да ме нису вољели, па да сам ја испаштала или да сам се навукла на алкохол што ме родитељи нису вољели... Писали су и да ми је мајка отишла, када сам имала 15 година, са неким клинцем у Монте Карло, тако нешто. Она је некако тип жене који је толико посвећена породици, као да има тај неки напуљски синдром, колико су они посвећени породици, њој је непојмљиво да се удаје послије развода и тако даље... Много су радили и када си у толиком бизнису, много мораш да радиш", рекла је Дуња.

Ево шта је урадила са насљедством

Њене пратиоце је такође занимало шта је урадила с насљедством.

"То што је остало, а остало је врло, врло мало, ја сам попила и тако даље... Тотални банкрот, па сам морала из тих г*вана да се вадим", рекла је она тада.