
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Кристиан Јосип Периш (32) је у сатима прије смрти био у контакту са три докторице Клинике за психијатрију "Свети Иван" у загребачком Јанкомиру.
Више од осам минута трајало је поступање према Перишу у Клиници за психијатрију "Свети Иван" у загребачком Јанкомиру, гдје је 21. октобра преминуо након интервенције медицинског особља.
Манце Шењугова ухапшена је у уторак, 18. новембра, заједно са још двије медицинске сестре и једним медицинским техничаром.
Сви су осумњичени за тешко убиство повезано са нечињењем, односно сумњом да нису спријечили убиство иако су, према становишту истражитеља, то могли и морали учинити.
Загребачки Жупанијски суд је, на захтјев тужитлаштва, одредио истражни затвор за све четворо осумњичених због тешког убиства пацијента Кристиана Јосипа Периша, преноси Танјуг.
Раније су ухапшена четворица медицинских техничара, који су осумњичени за тешко убиство посебно рањиве особе.
Полиција је добила писане изјаве Ћелић Ружићеве, Јелавићеве и др Дарјана Светиновића, такође љекара на одјелу XI А, али они нису осумњичени, као ни донедавна директорка Мајда Грах, која је у међувремену поднијела оставку.
За истрагу против Манце Шењугове кључан је био осмоминутни снимак надзорне камере у болници која показује да није реаговала на насиље медицинских техничара над Перишем.
Манце Шењугова се у кадру појављује након отприлике четири минута, непосредно прије него што је један од техничара почео лактом ударати Периша.

Регион
Снимак Перишеве смрти преснимили полицајци?
На снимку се види како специјализанткиња ћутећи посматра насиље над пацијентом и не показује намјеру да то заустави.
Перишева породица сматра да управо та чињеница јасно показује да је такво поступање према психијатријским пацијентима у Јанкомиру било уобичајено, али за тај закључак засад нема доказа.
Из дописа који је Грахова послала Министарству здравства 7. новембра произлази да су у Перишевој мирној хоспитализацији и првобитном поподневном спутавању 21. октобра поподне учествовале и докторице Ћелић Ружић и Јелавић, али прва је по завршетку радног времена отишла кући, а друга, како се сматра, није била на одјелу кад се Периш навече пробудио и када је услиједило његово насилно спутавање.
С обзиром на то да има лиценцу за самосталан рад, специјализанткиња Манце Шењуг је одговорна за своје поступке и пропусте, али ако је поступала према упутствима специјалисте у старијој служби, њена одговорност се мора сагледати и у односу на садржај тих упутстава.
Специјализанткиња не мора нужно бити једина одговорна само зато што је била физички присутна на спорној интервенцији.
С друге стране, сам статус надређене докторице није довољан за закључак о кривичној, грађанској или дисциплинској одговорности Јелавићеве.
Исто вриједи и за друге споменуте љекаре. Међутим, како Индекс незванично сазнаје, на хрватским психијатријским клиникама старији дежурни, дакле искусни љекари са вишегодишњим стажем, неријетко избјегавају одговорност и препуштају специјализантима да се сами носе са изазовним ситуацијама.
Нема доказа да се тако нешто догодило и 21. октобра у Јанкомиру, али поставља се питање: Ако је Перишева хоспитализација тог поподнева трајала сатима, ако је више пута позивана полиција, ако је код Периша заиста нађен "боксер" (како тврди Грахова, а што је министар унутрашњих послова Хрватске Давор Божиновић демантовао), ако је његово "спутавање" захтијевало ангажман осморо радника са више болничких одјела, није ли се старија дежурна служба требала лично појавити на одјелу.
У саопштењу Министарства здравства од 12. октобра наводи се да је Периш примљен у 13.36, да је током послијеподнева био спутан ремењем, да вечерњи поступци нису спроведени према прописаном протоколу и да је умро у 21.26.
Инспекција је посебно упозорила на неправилности у евиденцији спутавања те на кашњење у прегледу снимке и пријављивању догађаја.
Према информацијама Индекса, Перишевој породици је околности његове смрти објашњавала управо др Јелавић. Породица је посумњала у њене тврдње када је напокон успјела видјети Перишево тијело. Примијетили су подливе по врату, крв у устима и друге повреде које је дежурна докторица објашњавала покушајем интубације.
Међутим, породица мисли да се интубација није догодила, него да су повреде посљедица насиља које се види на снимку надзорне камере.
До њих су стигле и узнемирујуће информације и свједочења да је третман који је, нажалост, искусио Периш заправо уобичајен у Јанкомиру те да се сваке вечери пацијенте, често и без потребе, смирује лијековима како би дежурно особље имало мирну ноћ.

Регион
Докторица, медицинске сестре и техничар из Јанкомира доведени на испитивање
Ове се тврдње засад темеље само на исказима појединих пацијената.
Чланови Перишеве породице такође тврде и да их је болничко особље испочетка спречавало у фотографисању његовог тијела, због чега сумњају да су друге особе из Јанкомира, осим осморо ухапшених, укључене у давање лажних исказа, кривотворење службене документације, прикривање кривичног дјела и несавјесно лијечење.
Специјализанткиња Манце Шењуг морала је у болници имати и ментора, одговорног за спровођење специјализације, чије име засад није јавно познато. Ментор не надзире лично сваку интервенцију специјализанта током свих његових смјена, па није нужно одговоран за сваки пропуст који специјализант учини.
Хрватски прописи не дају једноставан одговор на питање одговара ли за поступање специјализанткиње само она или и старија дежурна психијатрица.
Судска пракса указује да љекар старије службе може добити кривичну пријаву због своје одлуке или пропуста те да се одговорност током дежурства разматра индивидуално.
Могућа је и организациона одговорност болнице ако није обезбиједила примјерен надзор, јасне протоколе, довољан број стручног особља или изведив начин позивања помоћи.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Регион
1 ч
0
Регион
5 ч
0
Регион
7 ч
0
Регион
23 ч
0