Бубић поднио жалбу: Кривично дјело и одлука ЦИК-а - инструмент политичког притиска

Адвокат Бубић је нагласио да у овом случају кривично право и посљедично одлука ЦИК-а служе као инструменти политичког притиска.

"Бирачи нису овце, истина је у бирачкој кутији, па се поступци који поништавају вољу грађана, и не подржавају владавини права, требају нападати свим расположивим правним средствима", поручио је Бубић.

Писану изјаву адвоката Бубића преносимо у цјелости:

"У жалби је примарно оспорена могућност ретроактивне примјене престанка мандата јер је престанак мандата у одлуци одређен са датумом 12. јун, а одлука је донесена 6. августа.

Природа уставног мандата предсједика Републике Српске, у овом случају очекивана уставна активност у периоду од 12. јуна, па до 4. августа, као дана уручења другостепене пресуде (укупно 52 дана), произвела је низ правних посљедица у Републици Српској када су у питању општи акти, попут указа о проглашењу закона, као и појединачни акти из надлежности предсједника Републике. Шта с тим?

Потпуно је занемарена извршност одлуке кривичног суда, у корист правоснажности, о чему се ћути и у диспозитиву (и образложењу) одлуке ЦИК БиХ. Одредба члана 115 КЗ БиХ, која посљедице везује за правоснажност, ин апстрацто је на мјесту, али се њоме не може правдати да се одређен појединачан акт, као што је оспорена одлука, примјењује ретроактивно, јер се тиме крше основни стандарди владавине права.

Други жалбени аргумент је да је стални члан ЦИК БиХ Вања Бјелица Прутина, која је у парничном спору са жалитељем, није могла учествовати у раду ЦИК-а, јер је требала бити искључена еx леге. По њеној тужби, пред Основним судом у Сокоцу води се парнични поступак, а суд је донио првостепену пресуду 12. октобра 2024. године којом је одбијен тужбени захтјев, а Вања Бјелица Прутина је поднијела жалбу против првостепене пресуде.

Разумно је закључити да због актуелног парничног поступка постоји непријатељско расположење именоване према жалитељу, па је нејасно зашто се овај члан ЦИК БиХ није сам изузео од гласања у смислу чланова 35 и 36 Закона о управном поступку БиХ.

Однос члана ЦИК-а и жалитеља је очигледно приватно-правне природе и одговара сврси и циљу одредбе члана 35 тачка 6) Закона о управном поступку БиХ. Нагласили смо да се парнични поступак по тужби члана ЦИК-а против жалитеља управо тиче околности у вези са изборним процесом 2022. године, и улогом Вање Бјелица Прутина у доношењу одлуке о поновном бројању гласова баш за функцију предсједника Републике Српске, а које се испоставило непотребним јер су се резултати новог бројања гласова у организацији ЦИК-а поклапали с ранијим резултатима бројања у гласачким одборима.

Парнични поступак је апсолутно релевантан за искључење именованог члана ЦИК из процеса доношења одлуке која се оспорава жалбом из разлога што парнични поступак није покренуо жалитељ, већ је поступак покренут мимо воље жалитеља.

Значи да је постојећи парнични спор разлог за изузеће стваран, произведен вољом члана ЦИК, а није фингиран од стране жалитеља, да се створи привид разлога за изузеће. Напокон, разлог за изузеће је увјерљивији и због чињенице да члан ЦИК у првостепеном поступку није успјела са тужбеним захтјевом, и логично је закључити да је незадовољна због тога.

У вези с поступком члана ЦИК чини се вјероватним да је непоштивање начела непристрасности модус операнди у поступцима против Милорада Додика.

Ова пристрасност је очигледна у активностима нелегитимног Кристијана Шмита који намеће кривично дјело из члана 203а КЗ БиХ, циљано против жалитеља. Онда на конференцији у Бечу, 10. новембра 2023. године, Шмит изјављује:

'Можете ли имати активну и ефективну политичку структуру која одлучује, доноси једногласну одлуку и да људи као што је овај Милорад Додик, за кога се сматра да је понекад врло близак господину (Сергеју) Лаврову, сједи за столом као и ми? Ја не могу'.

Страни држављанин, де иуре очигледно нелегитиман, наступа лично и осветнички према жалитељу, зато што Руска Федерација, а ни Републике Кина, као сталне чланице СБ УН, Шмита не признају да је легитиман високи представник у БиХ. Не признаје га ни Република Српска јер га Савјет бебједности УН није потврдио за високог представника на сједници од 22. јула 2021. године.

Наведено је увертира осуђујућој пресуди и одузимању мандата (предсједнику Републике) Милораду Додику. Све ово не подржава владавину права већ представља лични обрачун странца са жалитељем - непослушним уставним политичким представником народа, који га с правном аргументацијом, а не произвољно, не признаје за високог представника у БиХ.

У вези с (не)пристрасношћу подсјетили смо да у кривичном поступку оптужницу против жалитеља потврђује судија за претходно саслушање, о чијим правима је жалитељ одлучивао у својству српског члана Председништва БиХ, на основу одредаба члана В.3.б) Устава БиХ.

Жалитељ се писмено противио избору судије у Стални кривични суд у Хагу, а судија није изабрана. Ова чињеница је неспорна.

Исто тако, поступајући судија појединац, као ранији тужилац у Тужилаштву БиХ, заједно са неколико других тужилаца, писмено је тражила да се кривично процесуира жалитељ, због његових наводних најава рушења институција БиХ. Ни ово није спорно, а из ове чињенице слиједи да је првостепни судија због свог ранијег става према жалитељу, имала неку врсту предрасуде о кривици жалитеља.

Напокон имамо понашање сталног члана ЦИК БиХ Вање Бјелица-Прутина која је у личном, приватно-правном парничном спору са жалитељем и очигледно није задовољна првостепеном судском одлуком по тужби против жалитеља, па не може непристрасно поступати у односу према жалитељу, када наступа као члан ЦИК БиХ у овом предмету против жалитеља.

Питали смо - зар у БиХ није могуће да о правима и обавезама уставно изабраног предсједника Републике Српске одлучују судије и службена лица који нису лично инволвирани у однос са госпосином Милорадом Додиком. Да не поступају лица која имају непријатељски став према њему.

Напокон, истакли смо у жалби да је престанак мандата према оспореној одлуци у противности с Уставом Републике Српске, који је усклађен с Уставом БиХ и по ставу Венецијанске комисије.

Устав Републике Српске јасно прописује начин престанка мандата предсједнику Републике у одредби члана 87 став 1 која гласи: 'Предсједнику Републике престаје мандат прије времена на које је биран у случају оставке или опозива'.

Значи да је оспореним појединачним актом утврђен престанак мандата предсједника Републике на начин који је супротан Уставу Републике Српске.

Подсјетили смо у жалби и да је правно неприхватљиво инкриминисати поступање уставног предсједника Републике Српске по Уставу Републике, како слиједи из чињеничног описа осуђујућег дијела пресуде Суд БиХ од 26. фебруара.

Ко уопште може починити кривично дјело ако неспорно користи уставно овлашћење и према самом чињеничном опису у пресуди? Кривично дјело се може извршити злоупотребом овлаштења, прекорачењем овлаштења (чињењем), али и невршењем овлаштења (нечињењем), али никако 'вршењем овлаштења' и то још 'уставног овлаштења'.

У овом случају кривично право и посљедично одлука ЦИК служе као инструменти политичког притиска. Бирачи нису овце, истина је у бирачкој кутији, па се поступци који поништавају вољу грађана, и не подржавају владавини права, требају нападати свим расположивим правним средствима.

Нити је етички, ни законито на овакав начин супституирати вољу већинског изборног корпуса који држи до слободе народа и грађана, не подаништва неком странцу и пратећим центрима моћи у сврху постизања политичких циљева који немају упориште у правном поретку БиХ, посматраног у цјелини".