Додик: Визионарска одлука српских посланика 1991. и институционални израз права једног народа

23.10.2026 08:14

Коментари:

0
Милорад Додик лидер СНСД-а конференција за медије
Фото: ATV

Оснивање Скупштине српског народа у БиХ, 24. октобра 1991. године, био је историјски, судбоносни и једини могући одговор тадашњих српских политичких представника на политику прегласавања, мајоризације и отвореног брисања политичких и уставних права Срба као конститутивног народа, истакао је предсједник Милорад Додик.

Поводом 35 година од оснивања Скупштине српског народа у БиХ, Додик је изјавио за Медијски систем Републике Српске - СРНА да су 24. октобра 1991. године легитимно изабрани српски посланици донијели визионарску одлуку и подигли непробојни политички бедем пред покушајима да се српски народ сведе сведе на обесправљену мањину наметањима и разним облицима притисака.

"Оснивање Скупштине српског народа је историјска чињеница која руши све лажне наративе политичког Сарајева и дијела међународне заједнице о Републици Српској која чињенично документује да је Српска настала у миру, легалном и легитимном вољом народа, прије било каквих ратних сукоба.

Она није плод случајности, већ институционални израз права једног народа на самоопредјељење, слободу и голи опстанак на вјековним огњиштима. Народна скупштина је од првог дана била и остала мјесто гдје је рођена и заживјела Република Српска и светионик наше државотворне идеје", истакао је Додик.

Он је подсјетио да је од завршетка рата новембра 1995. године историја поново ставила српски народа пред слична, преломна искушења.

"Методе су се промијениле, али је циљ оних који не воле Републику Српску и желе њено укидање остао потпуно исти – тихо гашење Српске, унитаризација БиХ и потпуно развлашћивање српског народа.

Оно што су 1991. године покушавали политичким прегласавањем српских представника у Сарајеву, у рату су покушали пушком и етничким чишћењем, а касније кроз колонијалну диктатуру нелегалних високих представника, наметањем закона, одузимањем надлежности и политичким оптужницама", подсјетио је Додик.

Свједоци смо, каже он, и незапамћених и нигдје забиљежених удара на уставни поредак кроз одлуке крњег Уставног суда БиХ који се од чувара Устава, што му и јесте основна функција, претворио у егзекутора српских права и Републике Српске.

"Свакодневно се суочавамо са отвореним покушајима отимања имовине Републике Српске, од наших шума, ријека, до пољопривредног земљишта. Циљ те политике је јасан - свести Републику Српску на празну географску љуштуру без економске самосталности, како би се потом лакше укинула и угасила њена политичка аутономија", истакао је Додик.

Баштинећи традицију оних који су 1991. године имали храбрости да кажу "НЕ" гажењу српских права, нагласио је Додик, шаљемо јасну и непоколебљиву поруку - имовина је црвена линија преко које нећемо прећи.

"Земља, ваздух, вода, рудна богатства, као и институције припадају народу Републике Српске и не постоји та уцјена, санкција, нити монтирани политички процес који нас може натјерати да тргујемо оним што су најхрабрији међу нама одбранили животима.

Вријеме страног интервенционизма и вазалског односа према страним амбасадама је прошлост. Судбина Републике Српске неће се кројити ни у Сарајеву, ни у амбасадама, већ искључиво овдје, у Републици Српској, у највишем законодавном тијелу које је народ изабрао", нагласио је Додик.

Он је рекао за Срну да Народна скупштина Републике Српске остаје врховни политички и правни ауторитет и сваки покушај њеног заобилажења или понижавања представља директан напад на демократску вољу грађана Српске.

"Наша политика није политика сукоба, већ политика слова закона и одбране Дејтонског мировног споразума у његовом изворном облику, дакле слова а не духа Дејтона. Али исто тако, наша политика је политика нулте толеранције према сваком покушају понижавања Републике Српске.

Пред изазовима који су стално присутни потребно нам је, више него икада, свесрпско јединство, политичка зрелост и национална одговорност. Чувајући дигнитет, снагу и суверенитет Народне скупштине Републике Српске, ми чувамо мир, стабилност и право наших потомака и генерација које долазе да живе слободно, поносно и уздигнуте главе на својој земљи. Историјска лекција из октобра 1991. године, чији сам био судионик и на шта сам изузетно поносан, нека нам буде трајна инспирација и путоказ како се брани и воли отаџбина!", поручио је Додик.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године у Сарајеву и представља претечу данашње Народне скупштине Републике Српске. Овај орган је донио историјске одлуке о опстанку српског народа, проглашењу Републике Српске и првом Уставу.

Први сазив је имао 77 посланика, а касније се тај број усталио на 83 мандата.

Посланици су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, који се данас обиљежава као Дан Републике Српске.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: